Politika
Француска и Њемачка постављају још услова за либерализацију
САРАЈЕВО - Да би БиХ била одобрена либерализација визног режима најављена до краја ове године додатне гаранције у борби против организованог криминала од власти БиХ тражиће, осим Француске и Њемачка.
До ових информација дошле су дипломате БиХ о чему је одмах обавијештено Министарство иностраних послова (МИП) БиХ, а предузете су дипломатске активности како не би дошло до блокаде у Њемачкој, што се већ на одређен начин дешава у Француској, пишу "Независне новине".
На основу информација до којих су дошле дипломате постоји бојазан да би се француско-њемачкој блокади могле придружити Холандија, Белгија и Данска, али су амбасадори добили усмена увјеравања да ће дати подршку БиХ за визну либерализацију. Према информацијама које су достављене МИП-у БиХ, њемачко Министарство унутрашњих послова разматра могућност приклањања француском инсистирању да БиХ и Албанија поново буду скинуте са дневног реда док не пруже довољно доказа да су спремне испунити преузете обавезе.
"МУП-ови Француске и Њемачке неће правити проблеме, али ће тражити да се усвоји посебна декларација у којој ће се од БиХ и Албаније тражити додатне гаранције да ће наставити борбу против организованог криминала и корупције", наводи се у информацији МИП-а која је сачињена након контаката амбасадора БиХ у Њемачкој, Француској и сједишту ЕУ у Бриселу, али и још неким европским земљама које би могле тражити исту врсту гаранција.
Према истим информацијама, предсједавајућа Парламентарне групе за БиХ у Бундестагу Мерилуиз Бек потврдила је дипломатама из БиХ да постоји реална бојазан да Њемачка затражи додатне гаранције, али да су предузете мјере да до тога не дође. Наиме, политичка партија Зелени/Савез 90 затражиће хитну парламентарну расправу на ту тему, а могуће је да ће предсједавјући Спољнополитичког одбора о томе разговарати са њемачком канцеларком Ангелом Меркел.
Проблемом визне либерализације за БиХ и Албанију у Њемачкој тренутно се више бави МУП који на овај проблем гледа са безбједносног аспекта, јер се сматра да ове двије земље немају довољно капацитета за борбу против организованог криминала.
У инфомацији МИП-а сачињеној након сазнања бх. дипломата наглашено је да би сада био пожељан јачи ангажман министара иностраних послова и безбједности БиХ Свена Алкалаја и Садика Ахметовића. Ахметовић је рекао да први пут чује за такве информације и да га МИП није обавијестио о томе.
Европски парламент је почетком овог мјесеца великом већином гласова подржао визну либерализацију за БиХ и Албанију, а сада се чека одлука Савјета министара ЕУ.
(Срна)