Intervju
Бројке и слова
Најава овог момка? Немамо стварно кога другог најавити. У филмском календару Републике Српске нам је још увијек 32. децембар.
Разговарао: Жељко Свитлица
Од Саше Хајдуковића можемо очекивати да црвеним словима означимо још неку датум тог календара.
Прошло је много времена од снимања и премијере. Шта филм данас значи за тебе?
Након свега, свих пређених фестивала, мени значи што сви, цијела та екипа, може да почне неку филску причу, на неким здравим и чврстим темељима и значи да смо се дефинисали овдје као права филмска екипа. Као способни да радимо фимове. То је најбитније, а за мене лично то значи улазак у посао и једно супер искуство које је било супер и док смо га правили, а и касније је испало још боље са свим тим фестивалима.
Задовољан си пријемом пријемом?
Јесам. То је живо чудо како је он прошао на фестивалима зато што немамо ни познанства ни ништа. Ми смо у свему томе били као нека дјеца. Јесмо ми слали филм на фестивале, али је он сам направио себи пут, већи него што смо очекивали. Нисмо пуно ни размишљали о томе. Ми смо били сретни да га направимо, а филм је сам себи направио успјех, прво на регионалним , а онда и на интернационалним фестивалима, као што је овај у Хамбургу, на који треба да идемо за десетак дана.
Шта је са приказивањем на телевизијама?
Када се заврши прича са фестивалима онда ћемо да кренемо са приказивањем на телевизијама.
Твоје мишљење о стању креативне индустрије и филма у Бањој Луци и РС?
Мислим да је то сад мало стало, због ове , како кажу, кризе; јер није било конкурса. Било је кратких филмова који се раде. Био је ''Мотел Нана'', копродукција Србије и РС, рађен прошле године, али није се снимао ни један дугометражни филм ове године. Што је штета. Ја сам мислио да ће се снимити два, рецимо. Мада мислим да у принципу ствари иду на боље. Прави се критична маса, мислим да се појављују људи спремни да запну и људи који знају да раде филмове. Читаве екипе људи. Још мало, па ће бити потребно да се дефинише и да се каже да постоји филмска сцена, јер тренутно је то још увијек на бази ентизијазама, нема још озбиљне индустрије.
Да ли је Република Српска мјесто гдје у будућности видиш себе као ставраоца?
Да. Прије свега због људи који раде овдје. Ја сам сигуран да неће бити лако и да постоје неки лакши путеви, али због прича које ја желим да причам, које су директо везане за ово овдје, јер сам овдје рођен и одрастао, а и због људи који раде овдје са којима је било лијепо искуство радити - одговор је потврдан
Да ли си пратио Недељу руског филма?
Јесам, али нисам погледао посљедња два дана што ми је криво. Нисам гледао ''Цар'' и ''Адмирал'', а чуо сам да су добри. Ово што сам гледао супер је било. Можда је у пар наврата мало било проблема у квалитету слике, због дигиталног записа, али у сваком случају манифестација за похвалу.
Посјећујеш ли биоскопске пројекције и мислиш ли да има премало филмова попут ових што су били на поменутој ревији?
Биоскоп је приватни и људи разишљају на врло једноставан начин. Оно што се гледа, то пролази. Ја немам с те стране проблема, у смислу да не дијелим филмове на комерцијалне и некомерцијалне. Има фимова који су добри и који нису добри. Свугдје на свијету. Ипак, добро би било када би била нека алтернативна кинотека, која би фимове са фестивала или неке филмове андерграунд продукције бар покушала да приказује и то два до три пута мјесечно или четири пута мјесечно. Ја размишљам, да узмем неки пројектор па да нађемо неки простор. Да пуштамо такве филмове па да видимо како ће то проћи.
Ко су ти редитељски узори?
Ја имам стварно пуно редитеља које волим. Од о тог ''Холивуда'' на којем сам одрастао, гдје спадају Тарантино и још неки. Затим Тони Скот, Џармуш... Касније су на мене вршили утицај Бергман, Инариту. Од домаћих, то је Жика Павловић и Црни талас, а сад цијеним Драгана Кресоју.
Након 32. децембра, постоји ли неки нови филм у плановима?
Па гледам да се одморим од ових неких текућих ствари, па да узмем једно три-четири мјесеца и пишем неки нови сценарио, па да видим идуће године како да кренем у продукцију и шта да радимо.