Због противуставног и противзаконитог дјеловања ''Кроација либертас'' је тужила Жељка Комшића, Златка Лагумџију, те НН особе запослене у СДП и Централној изборној комисији.

Како наводи Лео Плочкинић, предсједник поменуте невладини организације, казнена пријава је подигнута због казнених дјела тешког кршења Устава БиХ, односно Анекса 7 Дejтонског мировног споразума којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, због тешких повреда Изборног закона, због противуставног дјеловања, због незаконитог обнашања службе у тијелима власти противно Уставу и законима БиХ, ради успостављања недржавних и ванинституционалних паралелизама у тијелима власти дејтонске БиХ, због злоупотребе службеног положаја и овлашћења ради противправног стицања материјалне и имовинске користи, због несавјесног противзаконитог дјеловања у служби, због нарушавања Дејтонски успостављеног паритета, консензуса и ротације, изазивање међународне и међувјерске мржње.

Жељко Комшић се кандидовао на изборима као члан и кандидат СДП БиХ посредством странке СДП БиХ, чији предсједник Златко Лагумџија је посредовао и омогућио исто, године 2006. и године 2010.,истом Жељку Комшићу да се кандидује на листама за хрватског члана предсједништва БиХ које чини трочлано предсједништво из реда три конститутивна народа.

- Сходно Анексу 7 дејтонског мировног споразума, Уставу БиХ, сваки од три конститутивна народа недвосмислено и јасно представља изборну јединицу и сваки од њих бира и властите представнике тако да без тумачења ОХР је очито јасно како сваки од три народа у БиХ има и властите изабране функционере.

Анекс 7 Дејтонског мировног споразума у Уставу БиХ, потпуно је укинуо, отклонио и уопште није предвидио могућност „један човјек – један глас“ што је заправо и био повод за несретна превирања 1992. године.

Противно резултатима избора, на којима су хрватски бирачи изабрали свога представника у трочланом предсједништву, Централна изборна комисија је прекршила Устав који је дјелимично у супротности с Изборним законима, и на позицију која припада Хрватима у БиХ, именовала кандидата којег су изабрали бошњачки гласачи по моделу један човјек – један глас.

Овим актом је поништен чланак Дејтонског мировног споразума у којем јасно и децидно стоји како: „сваки народ у БиХ представља засебну изборну јединицу“ те „како начело један човјек – један глас не постоји у дејтонској БиХ, а сваки закон донесен у супротности с овим начелима је и у супротности с Дејтонским мировним споразумом“, парафразирам.

Жељко Комшић је ипак посредством више особа из СДП БиХ кандидован на изборе, а више особа из ЦИК је прихватило, овјерило и потврдило кандидатуру те резултате избора, кажу у ''КЛ''.

- Сваки гласач који је заокружио кандидата на изборима и који ће заокружити кандидата на Оштим изборима 2010. године Жељка Комшића, чини казнено дјело противуставног дјеловања. Парадокс што је у читав ланац кршења устава и Закона уплетен низ државних институција које се налазе под бошњачким политичким утицајем које су учествовале у доношењу закона које су у супротности с Дејтонским мировним споразумом.

Даље, у тексту пријаве пише да је Жељко Комшић  као потврђени кандидат, као потврђени побједник избора 2006. године, као особа у продуженом казненом дјелу јер се потврђено кандидовао на листама за Опште изборе 2010., јер је дјеловао и дјелује противзаконито и противуставно на начин да је по Уставу и закону имао и има неопозиве законске обавезе, дужности и овлаштења штитити интересе, једнакоправност, уставноправност и конститутивност хрватскога народа прописане Уставом БиХ што никада није чинио ни у једној прилици.

Жељко Комшић се никада није у складу са Законом залагао за правни оквир конститутивне заштите интереса које тачно прописује Закон и Устав дејтонске БиХ већ је своје дјеловање подредио интересима и циљевима бошњачке политике и народа, залагању које иде у прилог унитаризацији земље, укидању жупанија и ентитета, разградњи друштвених односа између три народа који су успостављени на темељима Дејтона те се активно залагао за унитарно уставно уређење БиХ што је противно Дејтонском споразуму, интересима и циљевима хрватског народа у БиХ и чиме је хрватски конститутивни народ одвео у подређен и подчињен антидејтонски положај у односу на друга два народа која су имали и имају активно и дејтонски регуларно изабране политичке представнике.

Овакво дјеловање, према Плочкинићу, је константно довело и доводи небројено пута до отвореног неравноправног Уставног положаја Хрвата у БиХ и отвореног изазивања међународне и међувјерске мржње и нетрпељивости, што може бити врло опасно за сложену државу попут БиХ и поновно је одвести у нова несретна превирања.

- Дјеловање којим се не штите интереси хрватског народа у чије име Кошић јавно наступа и у чије име су га изабрали већински Бошњаци, код било којег кандидата или изабране особе је противзаконито и противуставно што је описано казненим законом и може имати далекосежне посљедице по кохабитацију суживота сва три наша народа, а самим тиме може имати по посљедицу анулирање Дејтонског мировног споразума којим је успостављен мир и може довести до његове правне ништавности и неприхваћања од стране Хрвата чији представници могу повући потпис с истог споразума.

Плочкинић пише да Жељко Комшић никада није посјетио ни један хрватски град, никада није посјетио било који дио хрватског народа у дијеловима БиХ у којима он обитава, никада није посјетио ни једну значајнију хрватску институцију чиме је његова улога представљања Хрвата на државном нивоу уставно ништавна, а бошњачки политички круг је добио још једног члана Предсједништва што је опет противзаконито и противуставно. Овим је де факто и де јуре нарушен дејтонски успостављен паритет, консензус и ротација те се све одлуке Предсједништва могу сматрати нелегалним, противуставним и противзаконитим.

- Хрватске политичке странке ни данас не признају резултате избора из 2006. за члана Предсједништва БиХ, немају никакав контакт са Жељком Комшићем нити га уопште на било који начин прихватају као свог представника, а самим тиме га не прихвата ни хрватски народ у БиХ. Жељко Комшић нема апсолутно никакве везе с Хрватима у БиХ, њиховим интересима и уставном обвезом заштите конститутивних права, осим како сам каже да има „метак у нози од ХВО“.

Да ли се данас Хрватима узалудно позивати на Устав и Дејтонски споразум јер ионако немају сва права која имају друга два народа већ су грађани другог реда?

Изјавама Жељка Комшића, како „мора бити поновно изабран јер се задужио за пет кредита код пет различитих банака“ је потврда како је његова кандидатура смишљен покушај противправног стицања материјалне и имовинске користи без икаквог плана или намјере заштите конститутивних и уставних права бх Хрвата, стоји у пријави ''Корација либертаса''.