ЗВОРНИК - Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић рекао је данас у Зворнику да нема потпуно јасних сигнала шта ће се десити у вези са именовањем специјалног изасланика ЕУ за Балкан и додао да не види шта би он могао посебно да уради.

"Није ствар нас у БиХ да кажемо хоће ли ЕУ именовати специјалног изасланика за Балкан. Ако би се радило о човјеку који би могао добронамјерно и савјетодавно да помогне читавом региону у развоју демократије и имао одређена средства на располагању за развој овог простора, онда је то добро", рекао је Радмановић.

Према његовим ријечима, ако би специјални изасланик дошао "као неки колонијални император, а БиХ је већ имала једног таквог високог представника, онда је боље да уопште не долази, јер БиХ од њега не би имала користи".

Радмановић је нагласио да је евентуално именовање специјалног представника "стара прича" која изазива већу пажњу у БиХ него у ЕУ.

"Нама је важно да дође до трансформације Канцеларије високог представника у БиХ која је већ постала анахрона и која је, према мом виђењу, требало давно да престане са радом", рекао је Радмановић новинарима.

Он је додао да је читав мандат провео борећи се против задржавања ОХР-а у БиХ, јер, и према оцјени Брисела, ОХР кочи пут БиХ према ЕУ.

Радмановић је навео да се БиХ приближава НАТО-у према одлукама свих органа у БиХ, а кад је ријеч о РС онда према закључцима и декларацијама Народне скупштине РС из 2005. године који су пренесени у Закон о оружаним снагама БиХ.

"Ту је јасно речено да сви органи у БиХ - Предсједништво, Парламентарна скупштина и Савјет министара, морају радити на реформама које БиХ приближавају НАТО-у", рекао је Радмановић.

Истичући да је то с једне стране добро, јер се врши реформа оружаних снага, он је рекао да са друге стране није добро јер су грађани РС у великом проценту против приближавања НАТО савезу.

"БиХ није ни близу НАТО-у. Оно што нам је речено да смо примљени у Акциони план за чланство (МАП) условно показује да се сада неће остварити још за годину дана, јер остваривање МАП-а почиње сваког септембра", рекао је Радмановић.

Он је подсјетио да је БиХ имала услов да ријеши питање војне имовине до септембра, што није урађено и што значи да евентуално остваривање МАП-а може да почне у септембру 2011. године.

Подсјећајући да је Хрватска била седам година у МАП-у, Радмановић је оцијенио да БиХ није ни близу НАТО-а, због чега о томе не треба "панично говорити" ни у БиХ ни у РС.

"Лично мислим да када се примакнемо, ако до тога уопште дође, и када буде требало да се донесе одлука о приступању НАТО-у, тадашња власт ће морати да позове грађане да се изјасне о томе јер се ради о крупном стратешком пројекту за будућност ових простора", рекао је Радмановић.

Одговарајући на питање да ли очекује даље притиске на РС и након октобарских избора, Радмановић је рекао да не очекује никакве притиске, јер ће послије избора и у РС и у БиХ бити доминантна "иста екипа" која је показала да је потпуно отворена на врсту притисака који нису везани за народ о коме одлучује.

"Подложни смо притисцима грађана који нас бирају, јер њима одговарамо, а притисцима међународне заједнице, без обзира колико они били снажни и од кога долазили, нисмо подложни, а посебно не уступцима", рекао је Радмановић.

Он је истакао да се понекад чини да је један дио међународне заједнице благо наклоњен према једном народу у БиХ, због чега су сви из РС више пута упозоравали да то није добро за стабилност ни БиХ, ни Балкана у цјелини и да се то мора промијенити.

"БиХ се може развијати само у складу са Дејтонским мировним споразумом или ће имати проблема са опстанком", нагласио је Радмановић.