БАЊА ЛУКА - Хрватска ће у наредном периоду расписати још један рок за стамбено збрињавање избјеглих Срба који су изгубили станарско право, а који се још нису пријавили, изјавио је потпредсједник Самосталне демократске српске странке (СДСС) Милорад Пуповац.

Он је рекао да је за избјегле Србе важно да ће им бити омогућен откуп станова под једнаким условима према којима су хрватски грађани откупљивали станове, што је хрватска влада до сада упорно одбијала.

Пуповац је рекао да ће они који не буду могли или жељели откупити те станове добити статус заштићеног најмопримца и имаће право коришћења тих станова за њих и њихове породице.

Он је објаснио да је ово постигнуто захваљујући великом притиску који су уложили УНХЦР, Европска комисија, САД и ОЕБС, који су подржали УНХЦР-ов план како да се коначно ријеши питање свих избјеглих и расељених лица током ратова на Балкану од 1991. до 1995. године.

Ове организације одржале су у марту у Београду састанак на којем су присуствовали и представници влада земаља у регији, на ком је одлучено да се организује донаторска конференција, гдје би био прикупљен новац за ове сврхе.

Донаторска конференција би требало да буде одржана крајем године и, према писању загребачког "Глобуса", биће донирано око 100 милиона евра, а у фонд ће бити укључена и средства за станарска права и за одштету онима који не могу или не желе да се врате.

"Новац би се користио и за повратак, али и за рјешавање питања оних људи који не желе или не могу да се врате", рекао је Пуповац.

Службеник за односе са јавношћу УНХЦР-а у Србији Весна Петковић потврдила је "Независним" да је то постало могуће захваљујући упорном настојању ове организације, која је западне владе и међународне организације упозоравала на нерјешавање питања свих избјеглих.

Марио Павловић из хрватског огранка УНХЦР-а потврдио је да се питање свих избјеглих рјешава и да ће станарска права из Хрватске бити обухваћена поменутим фондом, али је цифру од сто милиона евра оцијенио "спекулацијама".

Он је додао да се за све избјеглице мора наћи рјешење да њихово питање буде ријешено најкасније за двије и по године.

Представник Удружења избјеглих Срба из Хрватске у Србији Милојко Будимир изразио је задовољство што се ова питања коначно рјешавају, али је додао да му се не свиђа што се то третира као хуманитарно, а не као правно питање.

Министар за људска права и избјеглице БиХ Сафет Халиловић сматра да је питање станарских права Срба у Хрватској веома комплексно, јер је било немогуће пронаћи рјешење за њих.

"БиХ је упорно инсистирала на трипартитним разговорима са Хрватском и Србијом о том питању, али је Хрватска те разговоре упорно одбијала. Када смо им указивали како је то ријешено у БиХ, они су говорили да то не обавезује Хрватску", рекао је Халиловић.

Душанка Мајкић из СНСД-а каже да је лично скептична да ће хрватска влада ријешити питање станарских права.

"Фонд за повратак обећаван је и БиХ, али мислим да ће и једно и друго тешко бити реализовано због економске кризе. Лично сам скептична, али остаје да се види", рекла је Мајкићева.