ЗАГРЕБ - Убиство премијера Србије Зорана Ђинђића био је договор припадника хрватске и србијанске политичке и финансијске елите, уз логистичку и организацијску подршку политичког, обавјештајног и криминалног подземља у Хрватској, Србији, БиХ и на Косову.

Сама ликвидација наручена је и организована из Хрватске - преноси портал "necenzurirano.com".

Политичке промјене у Београду доласком владе премијера Зорана Ђинђића озбиљно су угрозиле транзицијски поредак моћи на Балкану, договорен прије свега тајним споразумима елита у Загребу и Београду тoкoм 1990-их година.

Иако то није знао, својим поступцима Ђинђић је озбиљно угрозио финансијско пословне операције транзицијске елите у Хрватској и довео у питање њихове позиције економске моћи, због чега су донијели одлуку: "Ријешити се Зорана" - пише Домагој Маргетић на овом порталу.

Иако се годинама на убиство Зорана Ђинђића гледало као на унутрашњи проблем Србије, односно искључиво као на атентат са којим је повезано србијанско криминално подземље, хапшење актера атентата на Ђинђића у Хрватској отворило је "Пандорину кутију" и открило мучну чињеницу: убиство је било ствар регионалног криминалног договора балканског политичког, обавјештајног и криминалног подземља, те политичких елита чије је интересе Ђинђић угрозио преузимањем власти у Србији.

Ђинђићеве убице су пословно и финансијски повезане са хрватским криминалним подземљем и хрватским обавјештајно-безбједносним службама - тврди Маргетић.

Позадина Ђинђићевог убиства и документи у посједу овог портала, како пише Домагој Маргетић, указују на мрежу наручилаца, организатора и извршилаца овог атентата из Хрватске, Србије, БиХ те са Косова.

Тачније, до сада непознати детаљи о стварном мотиву убиства премијера Ђинђића откривају како је Ђинђићево убиство наручено и организовано из Хрватске, а изведено је у Србији, између осталих, уз помоћ припадника дијела србијанског криминалног подземља, и то оног дијела које је најуже организационо, пословно и финансијски повезано како с криминалним подземљем у Хрватској, тако и с хрватским обавјештајно безбједносним службама, али и врло добро организованим обавјештајним подземљем у Хрватској, које у цијелини контролише врх ратних криминалних структура хрватске политичке и финансијске елите.

Иако је србијанска истрага и каснији судски процес, можда, идентификовала дио извршилаца убиства премијера Зорана Ђинђића, стварни мотиви, као и наручиоци и организатори, те фондови из којих је финансиран атентат на србијанског премијера никада нису у цијелости разоткривени.

Разлог је, прије свега, изузетно добро изведена криминална операције, у којој су наручиоци, организатори и финансијери убиства Зорана Ђинђића били потпуно раздвојени од извршилаца, па их се током истраге након проведене акције "Сабља" није могло ни идентификовати, ни довести у везу са убиством србијанског премијера.

Осим тога, због тренутка у којем је Ђинђић убијен и околностима под којим је убијен, као главни мотиви његовог убиства разматрани су отварање Србије пуној сарадњи с Хашким трибуналом, те сукоб србијанског премијера са дуванском мафијом, што је био потпуно погрешан траг, који је србијанским истражиоцима онемогућио долазак до стварних наручилаца убиства Зорана Ђинђића - пише на Маргетић порталу и наводи:

"Официр за везу наручилаца и организатора убојства и извршилаца оперативно је фунцкионисао у БиХ. О тој вези Ђинђићевих убица и наручилаца и организатора убиства чуо сам непосредно након убиства, када ме група искусних, дугогодишњих оперативаца тадашње Противбавјештајне агенције контактирала везано за све околности београдског атентата".

Током оперативне обраде невезане за атентат на Ђинђића, оперативци тадашње хрватске ПОА-е пресрели су комуникацију извјесног Милана Дамјановића, који данас живи у Слатини покрај Бањалуке, са некада високопозиционираним државним функционерима Хрватске, предсједником Управе једне пословне банке у Хрватској и предсједником Управе једног хрватског концерна, у којој се помињало: `рјешавање Зорана`".

Истовремено, стоји на портралу, ухваћена је Дамјановићева комуникација са појединим физичким особама у Србији, које су биле повезане са сада већ осуђеним извршиоцима Ђинђићевог убиства, као и другим припадницима тзв. "земунског клана", односно онога што је до тога клана остало.

Избор Дамјановића, анонимног пензионера са србијанским и БиХ држављанством, некада високопозиционираног обавјештајног официра савезних, југославенских обавјештајно сигурносних служби, који је и у вријеме рата био официр за везу србијанских и хрватских обавјештајних служби, био је идеалан избор за координатора и официра за везу за извођење овакве параобавјештајне, криминалне операције" - пише у тексту.

Исте оперативне линије комуникације између србијанских и хрватских обавјештајних служби, те криминалних организација у Србији и Хрватској, кориштене су и током 1990-их година, када су их успоставили интерним договорима Фрањо Грегурић, као ратни премијер хрватске Владе у договору с тадашњим ХДЗ-овим државним врхом, и Слободан Милошевић, тадашњи србијански шеф државе.

Управо су тим каналима договарани мултимилијунски послови међународног кријумчарења оружја, наркотика, цигарета и нуклеарних материјала преко Хрватске и Србије, а црни приходи таквих послова завршавали су у заједничким финансијским операцијама хрватске и србијанске политичке, финансијске и криминалне елите, преко тајних рачуна на Кипру, у Њемачкој, Аустрији, Великој Британији, Француској, али и самој Хрватској.

Истовремено милијарде америчких долара које су припадници хрватске и србијанске транзицијске елите износили из Хрватске и Србије, завршавали су такође у заједничким финансијским операцијама у банкама у заједничком тајном сувласништву у Великој Британији, Француској и Аустрији.

Те финанцијске операције уједно крију и тајну финансијске моћи транзицијских елита на Балкану с којима је Зоран Ђинђић, по доласку на власт у Србији, одбио склопити нове договоре и аранжмане о подјели интересних сфера и подјели моћи и утицаја.

Штавише, убијени србијански премијер је одмах по доласку на власт покренуо иницијативу за истрагу о трагу новца којег је Милошевић са својим сарадницима износио из земље на тајне рачуне под његовом контролом, те је покушао покренути процес за враћање тих средстава у србијански државни прорачун.

Тај процес којег је покренула Ђинђићева Влада у Београду имао је знатно далекосежније посљедице него што је сам Ђинђић у том тренутку могао предвидјети, а задирање у саме темеље структуре моћи балканских транзицијских елита србијанског је премијера на крају стајало живота.