ЗВОРНИК - На локалитету Дардагани код Зворника откривено је ново налазиште експлоатације камена из римског периода, које са два ранија налазишта на овом подручју чине јединствен комплекс римског каменолома из 3. и 4. вијека наше ере.

Ново налазиште истражују екипа археолога из бијељинског Музеја "Семберија" на челу са Мирком Бабићем и студенти катедре за археологију Филозофског факултета из Љубљане са професором Бојаном Ђурићем.

Археолог Бабић рекао је новинарима да се до сада само претпостављало да на овом локалитету постоји ново налазиште, али је сада откривено и доказано да је из римског периода.

"На овом локалитету открили смо археолошки документ, односно остатак рељефа римског светилишта", рекао је Бабић и додао да се раније није вјеровало да би на улазу са јужне стране овог комплекса постојао и трећи улаз у римски рудник камена, јер се вјеровало да је то само улаз у још једну пећину.

Оцијенивши да су седамдесетих година прошлог вијека археолози истраживали ово подручје, али нису имали среће, јер су радили на погрешним локацијама, Бабић је подсјетио да су 2008. и 2009. године вршена истраживања на два друга улаза, гдје се у унутрашњем простору јасно виде остаци римског периода.

"Извршили смо комплетирање цијелог терена у дијелу овог комплекса који обухвата узвишење и констатовали да се налазе три локалитета на којима су Римљани вршили експлоатацију камена", појаснио је Бабић и додао да је ово трећа година истраживања овог локалитета, којима се потврђује присуство Римљана на овом подручју.

Истичући да је ово налазиште богато каменом, управо оним који је занимао Римљане, јер се од сваке врсте камена не могу направити саркофази или антички стубови, Бабић је рекао да је камена руда са овог локалитета одвожене у Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу, воденим путем, који је у то вријеме био најјефтинији.

"Практично, доказали смо да се дужином од око 800 метара по свим ободима овог брда протеже рудник камена из римског периода", рекао је Бабић, истичући да се са дијелом површинског и рудника у утроби брда показује да је ово највећи сачувани римски рудник камена у Европи.

"Истражили смо да су Римљани, након површинског копа, ушли у утробу брда стотине и стотине метара ходника трагајући за каменом, јер се скоро на сваком мјесту добро виде очувани трагови римске обраде камена", рекао је Бабић.

Он је додао да су трагови римске обраде камена у многим стварима атрактивнији од онога што је природа створила у облику сталагмита и сталактита у пећинама, које су доступне туристима, као што је Постојнска јама у Словенији, Бијамбарске пећине код нас и Ресавска пећина у Србији.

"Дакле, само је по себи атрактивније гледати римски каменолом, који је настао људским радом, јер је то истовремено и историја која нас учи многим стварима и напорима Римљана да дођу до квалитетног камена", рекао је Бабић.

Он је подсјетио да је шездесетих година прошлог вијека зворничка фирма "Нови извор" експлоатисала ово подручје, трагајући за каменом кречњаком, чиме је уништила велики дио римских остатака, због чега је сада потребно уложити доста рада и напора да се реконструише оно што је остало и како је изгледало у римском времену.

"Још више средстава треба уложити да се све ово туристичи валоризује како би било доступно посјетиоцима, односно развоју туризма на овом подручју", рекао је Бабић.

Професор Бојан Ђурић из Љубљане рекао је да се у истраживању локалитета Дардагани иде циљано на поједине тачке како би уз мала улагања дошли до највише информација, што је битно да се за научну обраду овог комплекса добије што више тачних информација.

"Ове године ушли смо у ову шикару, очистили је и наишли на остатке модерних погона из шездесетих година, који су експлоатишући камен ушли у подземље и уништили велики подземни дио римског каменолома", рекао је Ђурић.

Он је додао да су даљим радом археолози наишли на римске трагове вађења камена, као и на најбољи слој кречњака, што је од великог истраживачког значаја.

Истичући да на овом локалитету има доста тога да се истражује, Ђурић је рекао да ће са студентима и археолозима поново доћи у августу како би у унутрашњем дијелу извршили прецизнија мјерења и направили цртеже, што ће бити основа за даља истраживања.

Он је оцијенио да у близини Каракаја код Зворника има локација из римског париода која би могла бити повезана са овим комплексом рудника камена.

"Ондашњи власници каменолома, да би вршили експлоатацију камене руде, морали су негдје да станују", рекао је он и најавио да ће наредне године извршити теренски преглед те локације без ископавања, да би се увјерио у структуру, обим и могуће римске остатке, који би можда били доказ о повезаности ових локација као једне цјелине.

Помоћ у истраживачком раду римског каменолома пружили су Дивна Јовановић из Геолошког института Србије, као и бечки геолози.