ЛОНДОН - Пред вијећем Суда за екстрадиције у Лондону данас ће бити настављена главна расправа о захтјеву Србије за изручење бившег члана ''ратног Предсједништва БиХ'' Ејупа Ганића, кога Београд оптужује за ратни злочин над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године.

За данас је планирано саслушавање свједока. Обје стране имају више свједока, а Србију представља замјеник тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић који води процес.

Српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић изјавио је јуче, након почетка главне расправе, да Србија очекује да ће суд позитивно ријешити њен захтјев у кратком року, ако не и одмах.

Он је навео да су енглеском суду достављени сви списи и документација која је била затражена.

"Понудили смо им искључиво правну аргументацију на основу које сматрамо да постоји одређена сумња да је Ганић извршилац кривичног дела ратног злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву, како смо навели у захтеву за екстрадицију", рекао је Вукчевић.

Он је напоменуо да је БиХ овом случају дала изузетно велики медијски публицитет и да је, у недостатку правних аргумената, "отишла на терен политике".

Бивши члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић поновио је на почетку претреса став да "Србија манипулише британским правним системом" како би постигла да он буде изручен Београду.

Он је рекао новинарима окупљеним испред лондонског суда да власти у Србији "нису у стању да му суде поштено за дјело за које га терете", пренио је Би-Би-Си.

Ганић и даље тврди да су оптужбе које су против њега подигле власти у Београду "политички мотивисане да би се умањила одговорност Србије за рат у БиХ између 1992. и 1995. године".

На рочишту које би требало да траје до 14. јула расправљаће се о захтјеву за Ганићево изручење како би се у Србији окончао поступак против њега који је у фази истраге.

Након одлуке лондонског суда о захтјеву Србије за изручење Ганића, предмет ће бити прослијеђен министру унутрашњих послова Велике Британије који доноси одлуку о екстрадицији, а потврђује је Парламент. Процес за изручење Ганића почео је 13. априла.

Ганић је ухапшен 1. марта на аеродрому Хитроу у Лондону на основу потјернице коју је Србија расписала за њим и још 18 лица из БиХ због напада на колону ЈНА у Сарајеву 3. маја 1992. године у коме је погинуло најмање 18 војника, док су 22 рањена.

Десет дана након хапшења пуштен је из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадицији. Протекла четири мјесеца провео је у кућном притвору.

Вијеће за ратне злочине Вишег суда у Београду покренуло је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим лицима, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из БиХ, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву - војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.