Фронтал не прати Фарму или Великог брата, али Њемачка је до Лене само једном побиједила на Евровизији. Енглези, једном прваци свијета у фудбалу, трећи пут посљедњи.

Пише: Јелена Ћосовић

За инат виртуелној стварности, нисам висила на интернету од 21 до 23, нити ишла у ноћни живот. У замјену за та два облика суботњег животарења, сјела сам да погледам финале Евровизије које се одржало у ''Теленор Арени'' у Ослу. (Теленор је она фирма која је купила Мобтел Браће Карић у Србији).

Норвешка је минималистичким условима на такмичењу за ''Пјесму Евровизије'' доказала свим скептицима према глобалној рецесији, да недостатак финансијских средстава прво закачи естраду, па онда остало. По овогодишњем фестивалу можемо закључити какве ће бити плате радницима у просвјети и култури наредних година.

Свака држава са неразвијеном културном сценом у доба кризе нема за чим да пати, осим што се ништа не мијења. У Републици Српској само је рат гори од неимања пара за довољан број кореографа и сценографа.

У циљу толеранције, мултиетничности и братства свих наших народа и народности, евровизијске уратке сам оцијенила редом којим су и пласирани у етер.

Удри весеље на бригу

1. Азербејџанка Сафура би ми се вјероватно допала као виолиниста, саксофониста или бих пак посудила њену хаљину за годишњицу матуре, али када сам чула пјесму, одустала сам од било какве сарадње. Казнила ме је стандардном поп пјесмицом, какву слушамо сваке године овог мјесеца на (страним) телевизијским каналима РТС, ХРТ1, РТЦГ, БХТ...

Осјетила се примјеса ар-ен-бија у овој пјесми "Drip Drop", која је очито на енглеском. Пратећи вокали се пењу горе-доле по монтажним степеницама, балетан се врти око ње, којем поручује: you smell like a lipstick again...

Ма, нешто скроз невјероватно.

2. Алго, ћикито, пекињито, карињо, кон пасион, корасон. Пронто, пронто... Те ријечи су обиљежиле наступ Шпаније у мојим ушима, а претпостављам да свако ко је погледао бар једну сапуницу, зна њихово значење.

Пјесма патетична до боли. Пјевач је имао кловновску фризуру, а убрзо послије њега су заскакутале кловнице, плешући балет. Ноћ балета, или шта? Пјесма коју не бих пјевала ни да учим дијете валцеру. Поготово не задњи тон... Изгубило би слух.

Иначе, то је био Данијел Дихес са пјесмом ''Algo pequeñito''.

3. Покушавам да се сјетим... Ах, да. ''My heart is yours'', поручио је Дидрик Соли, типични Норвежанин.

Сам почетак пјесме има призвук некакве химне, а пјевач упакован у конзервативно, пословно одјелце. Са све тип-топ пословно сређеним пратећим вокалима. Док је пјевао прву строфу, превентивно сам замишљала патетични дио соут-парка, да не бих заспала. Таман када се нешто почело дешавати у пјесми за октаву више, он је једва испјевао.

Зашто, сине Дидриче?

Главна водитељка је матора

4. Ево га, виолиниста, и то из Молдавије. Традиционалним потезом сатије (sautillé), започиње овај исфурани тип пјесме, звани (будући) диско хит. Пјевачица шарена, као и читава плесна постава је запјевала пјесму ''Run away'', а стихови су говорили: Just get away from my life.

Сценографија је у ретро, садо-мазо, панк-фенси фазону... Саксофониста солира, врти куковима, носи плаве хлаче, црвене рукавице, бијеле наочаре, жуту мајцу...

У овом случају, добро је бити далтониста.

5. Трудила сам се да не пребацим канал све вријеме трајања приредбе, али када су Џон Лилигрин и Исландерси са Кипра дошли на ред, морала сам. Некако бих и поднијела максимално излизану мелодију са стандардном музичком поставом и ''равном'' мелодијском линијом, у-укање и а-акање пратећих који се њишу лијево-десно, да се пјесма не зове ''Life looks better in spring''.

Звучи као слоган за рекламу неког антиперспиранта, а пјесма није ни за рекламе.

6. Враћам канал, кад оно Босна и Херцеговина већ започела своју романсу на англосаксонском. Ко се спрема за Евровизију, сигурно то не ради само из хобија, већ има и обавезу према држави из које долази.

Згражавам се када видим да ове године експонирамо лош енглески изговор са Вукашином Брајићем, што значи да је први дио задатка пропао. Могуће да је композитор био убијеђен да пјесма звучи увјерљивије на енглеском, као и сви који пате од комплекса мале средине.

Пјевач је држао неозвучену електричну гитару, као да је у роду са чланицама Виком оркестра и мекећим гласом испјевао ''Munju i grom'' или "Thunder and Lightning".

Неувјерљиви рокер се бар могао потрудити у сценографији, али фини поп вокали су остали само као силуета још једног неоригиналног сценског наступа.

Млађа водитељка има узак струк

7. Том Дајс је дошао из Белгије са пјесмом "Me and my guitar", чији назив буквално описује његов сценски наступ и аранжман читаве пјесме.

Простом селекцијом пратећих вокала са бине и сензационалне плесне кореографије, учинио је свој наступ оригиналнијим од осталих.

Занимљива копија Џејмса Бланта.

8. Милан Станковић има цуру која се зове Рада, а пјесма му се зове ''Ово је Балкан'' у којој пјева ''Љубице, Љубице правиш ми Љубице зазубице''. Пјесма му почиње са трубама. Он је у мартинкама са розим пертлама и педерастим плесачима у позадини, тута фризурицом као зачетник неког емо-Гуча правца.

Изгледа као идеална прилика савременог мужа за све повријеђене Балканке од стране Балканаца. Овај Србијанац је привид Здравка Чолића са Бреговићевом поетиком и филозофијом опа-цупа акорда. Људи овдје воле поредити са Америком, па ја кажем да је српски Џастин Тимберлејк.

Све у ничему, компилација ових ''умјетничких израза'' дође као благослов за жуту штампу.

Водитељка се уцрвенила

9. На бину ''слијећу'' наранџасти, бијели и жути лептир са пјесмом ''Butterflies''. Оригинално, зар не? Ова врста потиче из Бјелорусије, а перформанс дефинише знаменкастом комбинацијом 3 + 2, што означава три женска и два мушка вокала на бини.

Требам ли цртати да је пјесма крајње патетична, са клавирском пратњом која подсјећа на одјавну шпицу неке породичне, романтичне комедије?

Били су толико великодушни, да су на транспарентима у бекстејџу на застави написали ''три плус два'', не бисмо ли коначно схватили да је резултат њих пет.

10. Ирска. Почиње у истом тоналитету као претходници. Плава хаљина. "It's for you" је име пјесме. Није ми се дало слушати колико је напорна.

Покушава опонашати Селин Дион, а гласа ни из трага. Чак је и фрулу убацила у пјесму. Пратећи су били укипљени до краја ове баладе. Ништа од спектакла.

11. ''Opa'' је назив пјесме која је представљала Грчку. На бини пет Грка у бијелом и црним мартинкама са одличном плесном кореографијом. Ритмови подсјећају на Русланине егзибиције из 2004. године, само што је она прве стихове почела са ''Hej'' (Хей).

Нимало се нису либили народњачке љествице, ритма и трилера. Што је код нас Рамбо Амадеус прекрстио у турбо-фолк и дебело профитирао на томе, у вријеме кад је глумио у филму Драгане Мирковић – Слатко од снова.

Публика је била одушевљена сценским наступом, што је по мени већ виђено по неколико пута на протеклим евровизијама.

Ако је тренутна визија европских фирми техничких уређаја да из употребе избаце опцију ''repeat all'', онда су Ђорђос Алкаиос и пријатељи пун погодак на топ листама.

Водитељка је полиглота

12. Велика Британија се већ спрема за Божићне празнике. Матурски гласић са Другарских вечери шездесетих је изгледа претходну нумеру прочитао као ОРА (Омладинска радна акција), али јој је додао диско ритам и у мом видокругу је битисао читава три минута.

И превише.

Очито да Енглезима није стало до овог фестивала, јер имају највеће дискографско тржиште на свијету, па поводом ове евро-параде шаљу само бројлере у бијелим чарапицама до кољена.

13. Грузијка Софија Нижараџа је пјевала меланхоличну пјесму "Shine" у црвеној хаљини.

Њена пјесма неизбјежно подсјећа на баладицу Романе Панић ''Као млијеко'', тако да слободно могу рећи да је код нас такво испјевавање изашло из моде још 2004. године, иако Софија има знатно прецизније гласовне могућности.

14. Турска пјесма "We could be the same" се може описати у пар реченица.

Они кажу манга рок, а ми: умекшани Лимп Бискит на Евоксима и Телетабисима, уз плесну подрушку моћног ренџера – стрипера.

Џаба им све, никада неће надмашити Украјинце из 2007. године.

15. "It's All About You"! Мислим да сам ово већ негдје прочитала, а уживо пренос. Дежа ви? Опет виолиниста уводи у пјесму, али овај пут је Албанац.

Међутим, пјесма је била по старој евровизијској шеми; пјевачица неизбјежно фалшира, а виолиниста диригује коврџама, не би ли изгледао као Паганини на плејбек. Рефрен је у стилу диско хитова '80их.

За велико чудо, пјевачица није била у хаљини. Синоћ је то био гробљански аутфит, са пратећом поворком у црном.

Рекламе

16. Каква коинциденција. Исланд је представљала Бјорк, и то из Рејкјавика. Хера је по тјелесним предиспозицијама и гласовним могућностима способна да остане само ''једна од њих''. Дио фестивалског шунда, нипошто као истопрезимена звјезда свјетске сцене.

Назив пјесме ''Je ne Sais Quoi'' ми је нелогичан, јер остатак пјесме је на енглеском. Али ето, вулканска пјевачица је себи дала слободу, као да се савјетује код Лас Балкањерсица (Las Balkanieras).

За разлику од досадашњих женских вокала, Бјорк је имала најдужи дах и лијепо удомљену дијафрагму, тако да се нисам грчила у мисли како ће пресахнути код ''високог Це''.

17. Украјина: Oh, sweet people, what's happening with you? То нас је питала пјевачица Аљоша, са пјесмом ''Sweet people'', изводећи пјесму мало контроверзније него досадашњи извођачи.

Сама на бини у помало хипи одјећи, изводила је чисто солистичку пјесму без пратећих вокала. Ова енергична пјевачица успјела је да се издвоји читавим низом тонова, које је испјевавала без по' муке.

Еластична.

18. Дежа ви или? Француска! Пјесма се зове "Allez Ola Ole", и испјевали су је са пуно оног ''на, на, на'', ''дам-да рам, да-га-да рам, да-дам'', ''алез, ола, оле'' и тако то.

Плесна пјесма са згодним црнцима и пјевачицама који врте гузовима до краја.

Шема: тропикана-тути-фрути црначки денс на домицилном језику.

Млади водитељ изгубио Миланову перику

19. Оно што ме привукло да гледам у екран је имитација дуплог клавира, са рамом од плексигласа и уграђеним клавијатурама. Долази из Румуније или норвешке продавнице пластике.

Са једне стране је пјевала и свирала пјевачица, а са друге пјевач. "Playing with Fire" је назив пјесме, чије је име оправдала пјевачица у латекс хлачама, изводећи Е3 у задњим дијеловима пјесме.

Иначе, типична евровизијска поп пјесмица, изведена са мало више ентузијазма.

20. Русију је представљао Петар Налич са екстремно патетичном пјесмом "Lost and Forgotten". (И највљивао себе као Питер) Мада, ова пјесма је имала концепцију, за разлику од досадашњих. Изнад читавог бенда је падао снијег, а и сви који су учествовали у музичком дијелу пјесме су били на бини.

Што се тиче музичког дијела, пратећи вокали су се савршено уклопили са њањавом бојом гласа овог руског пјевача. Све је звучало као успорена, мека верзија некакве метал пјесме, и то све због текста који говори: Would you believe Lord of mercy?
Would you be so good Lord? Oh yes, yes; I’m gonna burn them (фотографије) now
‘cause I have to forget her now with all…

Стаљин, Хрушчов и Брежњев се врте у гробу као вентилатор.

21. Најљепша пјевачица Евровизије 2010., са коњастом главом и надограђеном косом, долази из Јерменије и пјева ''Apricot stone''.

На наступу је носила ланчић са привјеском златне кошпе кајсије. Једино је овај наступ имао некакву причу у сценском наступу, гдје је свирач читаву пјесму увео на њиховом традиционалном инструменту, дудук.

Текст пјесме подсјећа на пјесму ''Wild world'' од Кет Стивенса, али нимало рок. Тачније, етно денс.

22. Њемица Лена Мејер је однијела побједу са 246 бодова, пјесмом ''Satellite''. Носила је црну, кратку хаљину, а око врата мали привјесак. Црну птицу налик на ону са Загорове мајице.

По боји гласа, начину којим је изговарала текст, и покретима тијела, чинила се као једина која има изграђен стил и став. Посебно став. Међутим, тешко је и помислити да може узети мјесто славне њемачке пјевачице са такође словенским именом – Нена. Оно што је сигурно, јесте да је ритам пјесме по угледу на нови вал ритмова изазваних појавом Ејми Ван Хаус. Можда је и копира мало.

Какогод, боја гласа Мејерове, њен лик, симпатичан ритам и текстић пјесме; убили су се за тинејџ топ-листе.

Jош реклама

23. Усиљени, грлени трилери и прелази у гласу код пјевачице Филипе Азеведо из Португала су ми растезали фацијалне лигаменте као жваку. Пјевачица има лијепу боју, али је на тренутке вибрато гласних жица звучао као измотавање траке из касетофона.

Свидјела ми се њена тоалета боје шампањца, иако сматрам да евровизијски подијум дефинитнивно није за бал. Пјесма је сама по себи обична баладица, добар увод за некакву бајку, гдје се двоје гледају чежњутиво, крупних, влажних очију.

Пјесма је отпјевана на португалском, што је једини разлог из ког је ова пјесма посебна.

24. Пјевач Израела је једини харизматичан мушки вокал, са дефинисаном бојом гласа од читаве вечери. "Milim" значи ''Ријеч'', што је име пјесме коју је извео Харел Скат. Пјевао је као и претходна извођачица на матерњем језику. То је допринијело да пјесма звучи убједљивије и оригиналније.

Онда је услиједило нешто, што већина публике не примјећује, сматра дијелом импровизације или једноставно толерише секундарну какофонију на рецепцији чекића, наковња и узенгије, а то је фалш при крају пјесме за читавих пола тона!!!

25. Ко је слушао Полис, могао је закључити да је почетак пјесме из Данске инспирисан популарним синглом ''Every breath you take''. Аранжман је изразито синтетички.

Пјевачи су раздвојени танким, провидним платном и у тренутку када њих двоје дођу до краја тог платна, ухвате се за руке и запјевају рефрен "In A Moment Like This", како им се пјесма и зове.

То је баш као сцена из неке емотивно обогаљене ТВ емисије, гдје срцеџарајући садржај обавезно мора да има срећан завршетак.

Водитељка је нијема

26. Опет Шпанци и опет све исто. Лично мислим да су се џабе жалили на утрчавање навијача у терен, пошто публика Евровизије није ни близу тако насилна, без обзира што се све дешавало на фудбалском стадиону.

Овако су продавци-тв права лудили што не могу да убаце рекламе, а водитељка није разговарала са водитељима из других земаља у гласачком дијелу. Вјероватно је код куће заборавила детектор за нељубазност. Ја сам заборавила исти за скептичност, али тај је из друге серије топ-шоп производа.

Тај стављам на аукцију, тек кад у куповини из фотеље пласирају ''фалшиметре''.