БЕОГРАД - Затварање ваздушног простора Европе због ерупције вулкана на Исланду нанело је свјетској економији штету од пет милијарди долара, наведено је извјештају компаније „Ербас”.

Истраживање које је спровела компанија „Оксфорд економикс”, специјализована за економске прогнозе, показало је да је прва седмица „вулканске кризе” коштала свјетску економију 4,7 милијарди долара, док је сљедећа обустава (приближно 5.000 летова) у периоду до 24. маја повећала ту суму још пет одсто.

Према ријечима директора „Оксфорд економикса” Адријана Купера, вулкански пепео није нанио штету само путницима и авиокомпанијама, већ је посредно погодио и трговину, инвестиције, туризам и производњу.

У Европи је, према процјени стручњака од 15. до 21. априла обављено 100.000 летова (53 одсто) мање него претходне седмице.

Чист губитак сектора авиопревоза износио је 2,2 милијарде долара, док су губици путника, који нису могли на вријеме да отпутују, процијењени на 1,6 милијарди долара.

Током прве седмице „вулканске кризе”, када је европски ваздушни простор био практично потпуно затворен, губици земаља у Америци су износили 957 милиона долара, у Азији - 517 милиона долара, у Европи - 2,632 милијарде долара, на Блиском истоку - 591 милион долара, указано је у извјештају.

Према подацима британских метеоролога, ерупција вулкана Еијафјалајокул с избацивањем пепела окончана је 23. маја, наведено је у саопштењу.