Свједок Тужилаштва Хашког трибунала Дејвид Харланд изјавио је данас да су му Алија Изетбеговић и други представници ратног руководства БиХ рекли да "желе директну војну подршку западних земаља".

Харланд је потврдио и да је Изетбеговић говорио да "не жели да цивили из Сарајева и Сребренице буду у могућности да оду из тих градова" - јавља дописник Срне.

"Када сам га 1993. питао зашто не жели да цивили оду, Изетбеговић је рекао да неће прихватити евакуацију цивила из Сребренице, јер би то значило попуштање пред етничким чишћењем територија и предаје територије Србима. Он је мислио да цивили треба тамо да остану", рекао је Харланд, који је био политички савјетник команданта Унпрофора у БиХ.

На питање да ли је Изетбеговић желио да цивили буду жртвовани, Харланд је одговорио: "Није корисно да нагађам шта су могли да буду дубљи разлози. Свакако је било људи који су вјеровали да Запад и НАТО неће интервенисати ако не буду мислили да је ситуација грозна, веома тешка".

"Било је оних који су вјеровали, између осталог, да ће западне снаге бити шокиране ако су цивили присустни на бојном пољу", додао је Харланд.

Он није могао да се сјети да је српско руководство од команданта УНПРОФОР-а француског генерала Филипа Моријона тражило да помогне да се евакуишу Срби из Тузле, али је потврдио да су Срби у том периоду "прихватали да муслимани у Подрињу имају своје територије".

Харланд није могао да се сјети своје изјаве о снајперским дејствима по сарајевском насељу Грбавица, према којој су "муслимани гађали цивиле можда више него Срби". Када му је Караџић предочио да је такву изјаву 2003. дао на суђењу Слободану Милошевићу, Харланд је рекао да су "војни посматрачи водили статистику и да је то можда статистички тачно, кад је ријеч о том подручју".

Харланд је затим потврдио да је на суђењу Милошевићу рекао да су се "на састанцима на Грбавици Срби често жалили на снајперску паљбу са босанске стране".

На Караџићево питање да ли је знао за његово залагање за инвидивидуално право људи да остану на својим територијама или да пређу негдје са својом имовинином, а не без игдје ичега", Харланд је одговорио: "Каква год да је намјера била изражена, ја сам био очевидац масовних пресељења становништва. Могле су се видјети џамије и куће дигнуте у ваздух, спаљење, уништене, а једна која није била срушена, на њој је било написано: ово је српске кућа".

Харланд је потврдио да је "видио и порушене православне и католичне цркве, једну у Трнову, једну близу Горажда и једну близу Мостара".

Поводом Караџићеве сугестије да је други инцидент на сарајевској пијаци Маркале у августу 1995. испланиран како би се изазвало стратешко бомбардовање српских снага и дошло до окончања рата, Харланд је одговорио да је "гледиште у Унпрофору било да без употребе силе не може да испуни свој мандат заштите цивилног становништва".

"УНПРОФОР је био изузетно стрпљив, будући да је од првог инцидента на Маркалама прошло годину и по дана, док нисмо покренули у велику операцију у августу и септембру 1995. године која је помогла да се оконча рат", изјавио је Харланд.

Упитан да ли је "икада донесена резолуција Савјета безбједности УН о слабљењу једне стране како би се дошло до рјешења", Харланд је констатовао да је "мандат Унпрофора био релативно нејасан, али су циљеви били строго постављени, као и овлашћења".

На питање да ли се до рјешења могло доћи са мање силе против Срба, односно демилитаризацијом заштићених зона, које су, како је Караџић нагласио, штитиле не цивилно становништво, него муслиманске борце који су из њих излазили и убијали Србе, а затим се у њих враћали“, Харланд је одговорио да мисли да су резолуције Савјета безбједности тражиле повлачење свих снага осим снага владе БиХ.

"Наш мандат био је да се шест подручја под контролом босанске владе одреде као заштићене зоне и да се заштите од напада ваших снага. Када је генерал Мајкл Роуз разматрао могућност напада на снаге босанске владе, схватио је да то није било политички прихватљиво", рекао је Харланд.

Караџић ће у понедјељак, 10. маја, наставити унакрсно да испитује Харланда.