Politika
Кроација либертас: Инцко марионета бошњачке политике
Цивилни сектор Хрвата у БиХ затражио је данас од предсједника Хрватске Иве Јосиповића да подржи стварање трећег ентитета у току предстојеће уставне реформе и тако сачува хрватску конститутивност у БиХ.
У отвореном писму Јосиповићу се сугерише да су подаци међународних организација о положају Хрвата у БиХ нетачни и конструисани у канцеларијама ОХР-а, ОЕБС-а и ЕУФОР-а у којима ради више од 95 одсто Бошњака.
"Више од 95 одсто запосленог помоћног особља у ОХР-у, ОЕБС-у и ЕУФОР-у је бошњачког састава и они с позиције међународних организација у синергији са бошњачком политиком кроје политичку позадину, креирају потезе и одлуке ОХР-а. Користећи међународне институције као инструмент властите политике Бошњаци чине све да своју политику наметну вољи друга два народа у БиХ", наводи се у отворено писму невладине организације "Кроација либертас".
Цивилни сектор Хрвата оптужује Валентина Инцка да је "марионета бошњачке политике" и подсјећа да је ОХР иако на то нема право 175 пута промијенио Дејтонски мировни споразум различитим одлукама и мјерама, законима и прописима.
Међународној заједниици се замјера да занемарује проблеме Хрвата и да их свјесно користи као маску за прикривање "200 000 вехабија и нарастајућег радикалног исламизма и милитаризма у БиХ".
Као примјери се наводе подаци о сталном прегласавању Хрвата простом већином, чињеница да Хрвати пуне ентитетски буџет са више од 45 процената, а имају поврат мање од 8 одсто средстава, као и податак о 50 нерасвијетљених терористичких напада на Хрвате и њихову имовину од краја рата, међу којима су убиство министра унутрашњих послова Јозе Леутара и као посљедње терористички напад на трговачки центар ФИС у Витезу у којем је убијен Звонко Брабић.
"Потпуна федерализација Дејтонске БиХ на три мултиетничка ентитета обезбиједила би трајан мир и смањење државне администрације за сто пута, чиме би се годишње уштедило око милијарду марака", наводи се у писму које је хрватском предсједнику Јосиповићу упутио цивилни сектор Хрвата у БиХ.
Одбацујући посљедње изјаве бившег хрватског предсједника Стјепана Месића да су "Хрвати бројчано преполовљени у БиХ због погрешне политике и тежњи за трећим ентитетом" у писму се одговара да "Хрвата у БиХ не би било никако да није било Хрватске Републике Херцег-Босне" и наводи да Хрвата данас и нема на подручјима која нису била под контролом ХРХБ.
"Садашња БиХ сачињена је од очигледних илузија које су далеко од реалности и могућности БиХ", закључује се у писму.