БЕОГРАД - Социолог културе Ратко Божовић оцијенио је данас, поводом 30 година од смрти предсједника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, да је у српском народу доминантна "култура заборава".

Према Божовићу, грађани су брзо након Брозове смрти заборавили култ личности и харизму коју је имао.

"Сећање на Тита, разумевање шта је он представљао за СФРЈ и њене грађане, се не може повратити. Нисам сигуран да данашње генерације уопште знају ко је он био, па га зато не могу ни волети", казао је Божовић Тањугу и објаснио да би било боље едуковати младе, него их васпитавати у знаку негације и поништавања историјских догађаја.

Према његовим ријечима, Тито је имао "плодно тло да развије харизму и постане аутократски вођа, јер су Срби поданици и увек траже бога, био он на земљи или на небу".

"Тито је имао харизму, био је онај коме се веровало, Европа и свет су признававали релевантност Југославије у то време", оценио је Божовић.

Он је рекао да је Јосип Броз направио велику грешку, јер није научио политичку елиту која га је наслиједила, како се влада.

"Био је готово убеђен да не може умрети, а тако су мислили и они који су га окруживали. После његове смрти, није било више стожера окупљања", казао је Божовић и напоменуо да је Тито представљао једини сигуран интеграциони фактор у тадашњој Југославији.

Према његовим ријечима, Титова заоставштина је брзо била у великом проблему, јер они који су након његове смрти дошли на власт, нису били на "нивоу владања, руковођења и доношење одлука".

"Понижавање њега и његовог гроба је велика срамота, која се никада не би десила у неком другом цивилизованом друштву, које држи до оних који су водили земљу на несавршен, али релевантан начин", казао је Божовић.

Јосип Броз Тито умро је 4. маја 1980. години у Љубљани. Њеоговј сахрани присустовало је 209 делегација из 127 земаља и 38 шефова држава, као и шведски краљ Густав XВИ, норвешки краљ Олаф В, принчеви и чланови краљевских породица.