У свијету се данас обиљежава Међународни празник рада, установљен као знак сјећања на припаднике радничког покрета у Чикагу који су 1. маја 1886. године ступили у штрајк захтјевајући боље услове рада.

Тог дана више десетина хиљада чикакшких радника протестовало је тражећи хуманије услове рада, веће наднице и скраћење радног времена. Протести су убрзо прешли у немире, а полиција је у растјеривању демонстраната употребљавала грубу силу и ватрено оружје.

Епилог тог чикашког 1. маја 1886. године јесте на десетине мртвих и повријеђених.

Први мај, као празник, свој корјен има у одлуци водећих америчких синдиката да, инспирисани побједом својих канадских другова 1984. године захтјевају доношење закона којим би се установило максимално осмочасовно дневно радно време.

Тај је закон требало да буде донесен до 1. маја 1886. године. Када се то није догодило, дошло је до великог штрајка у САД, а у Чикагу и до крвавих нереда.

Од тада се у САД-у, а касније и у свим земљама свијета, Међународни празник рада обиљежавао великим парадама и демонстрацијама, које су најчешће организовали социјалистички, комунистички, анархистички и други лијево оријентисани покрети.

Одлуком Друге интернационале из 1889. године 1. мај је успостављен као Међунардони празник рада.

Први мај као међународни празник рада на просторима бивше Југославије, као званични државни празник почео се славити послије Другог свјетског рата, доласком комуниста на власт.