У Републици Српској и Србији данас се обиљежава 15 година од егзодуса око 15 000 Срба из западне Славоније током акције хрватске војске "Бљесак" 1995. године у којој је убијено или нестало 283 људи.

Програм обиљежавања годишњице страдања Срба из западне Славоније у РС почело је служењем парастоса у Храму Пресвете Богородице у Градишци, након чега је предвиђено полагање вијенаца на спомен плочу испред Храма.

Након тога предвиђен је мимоход грађана до моста и спуштање вијенаца у ријеку Саву.

Обиљежавању 15 година од егзодуса Срба, које су организовали удружења Срба протјераних из западне Славоније и општина Градишка, присуствоваће министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић.

У Цркви светог Марка у Београду у 10.00 часова биће служен парастос погинулим и несталим у хрватској акцији "Бљесак".

Хрватске оружане снаге извршиле су 1. маја 1995. године агресију на српску област западна Славонија која је била у саставу бивше Републике Српске Крајине, у вријеме када је ова област била под заштитом УН (Сектор "Запад").

Од око 15 000 Срба, колико их је у вријеме агресије живјело у српској западној Славонији, за само 36 часова убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и деветоро дјеце, док је око 1 450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН.

Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.

Против 15 000 западнославонских Срба са око 4 000 војника Српске Војске Крајине кренуло је више од 16 000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да је агресора било више него становника у овој области, а омјер војника је био 4:1 у корист агресора. Агресор је немилице тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима.

Народ западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата и у оближњој Пакрачкој Пољани, такође злогласном "новоусташком" логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спасавајући голе животе.

На путу према "мосту спаса" до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Хрвати су покупили и покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани.

Покушај ексхумације у новембру 2007. године, на неколико обиљежених локација Окучани, Врбовљани и Цаге није дао резултате, што отвара старо-ново питање: Гдје су посмртни остаци убијених Срба у овој акцији, закључује се у билтену Доументационо-информационог центра "Веритас".

Око 1 450 припадника српских војника је заробљено, након чега су их, како наводи "Веритас", хрватски судови осудили за ратне злочине, а хрватски генерал Младен Круљац, који је био један од организатора акције "Бљесак", именован је 2007. године за команданта Хрватске копнене војске.

Хашки трибунал није се интензивно бавио злочинима над Србима у акцији "Бљесак", а на недавној комеморацији жртвама логора у Јасеновцу нико од хрватских званичника није споменуо западнославонске Србе страдале од 1991. до 1995. године.