БЕОГРАД – Паљењем свијећа и полагањем вијенаца и цвијећа код споменика „Зашто” у Абердаровој улици у Београду ноћас у 02.06 часова породице, колеге и пријатељи одали су пошту радницима Радио-телевизије Србије који су погинули у бомбардовању те медијске куће у ноћи између 22. и 23. априла 1999. године.

„Нашу браћу и сестре убили су они који су бацили бомбе, али на смрт су их осудили они који су их ставили на тачно одређено место у одређено време”, рекао је генерални директор РТС-а Александар Тијанић поводом годишњице погибије 16 радника те медијске куће.

„И оно што после свих ових година поражава је тај ум, који их је ставио као мету, држао те људе, нашу браћу, наше колеге, све док та бомба не би пала и убила их”, рекао је Тијанић.

Он је истакао да „сви радници РТС-а траже да се пронађе тај ум и тај зликовац који их је најпре осудио на смрт, да би их други зликовачки ум убио”.

Властимир Банковић је у име породица погинулих и у своје лично име захвалио присутнима који су дошли да одају пошту трагично настрадалим радницима РТС.

У нападу НАТО-а у ноћи између 22. и 23. априла погинули су шминкер Јелица Мунитлак (28), видео миксер Ксенија Банковић (28), техничар у размjени Дарко Стиоменовски (26), техничар у мастеру Небојша Стојановић (27), радник обезбjеђења Драгорад Драгојевић (27), електричар Драган Тасић (31), камерман Александар Делетић (31).

Погинули су и техничар Славиша Стевановић (32), дизајнер програма Синиша Медић (32), техничар Иван Стукало (34), радник обезбjеђења Дејан Марковић (39), радник обезбjеђења Милан Јоксимовић (47), техничар у мастеру Бранислав Јовановић (50), прецизни механичар Милан Јанковић (59), режисер програма Томислав Митровић (61) и монтер Слободан Јонтић (54).

Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч” је годину дана послиjе бомбардовања саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

„23. априла 1999. године у 2.06 НАТО је бомбардовао зграду РТС-а у Београду, где је усмртио 16 људи. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ”, навео је „Хјуман рајтс воч”.

„И поред ратне пропаганде овог медија, није било никаквог војног оправдања за бомбардовање зграде РТС. НАТО није упозорио цивиле. Зграда је смјештена у густо насељеном градском језгру. Особље у њој налази се 24 часа дневно. Био је то потпуно непотребан напад”, истиче „Хјуман рајтс воч”.

Челници НАТО тврдили су да је напад био оправдан износећи контрадикторна објашњења. Специјална комисија Хашког трибунала, која је испитивала и случај бомбардовања РТС, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Бивши директор РТС Драгољуб Милановић осуђен је 2002. на 10 година затвора, због тога што није поштовао наређење Савезне владе и није људе и технику измјестио из објеката у Абердаревој и Хиландарској улици.

Европска федерација новинара (ЕФЈ) урадиће све што је у њеној моћи да се не заборави напад НАТО на РТС у којем је погинуло 16 медијских радника, изјавио је на засједању највећег европског новинарског удружења у Истанбулу генерални секретар ЕФЈ Ејден Вајт.

„Нисам сигуран да би установљавање дана сјећања било најбоље рјешење, али мора се знати за тај напад који је био први у низу војних напада на телевизијске станице”, рекао је Вајт, подсјећајући да је америчка војска 2001. и 2003. гађала бирое катарске телевизије Ал Џазира у Кабулу и Багдаду.

Удружење новинара Србији и Синдикат новинара Србије затражили су од Међународне федерације новинара, уочи прошлогодишњег 23. априла, да се овај датум обиљежава као дан сјећања на све убијене у медијима, који су проглашени за војни циљ.

Вајт је нагласио да је ЕФЈ жељела да прошле године у Београду обиљежи 10. годишњицу бомбардовања зграде у Абердаревој, али да у томе није успјела, између осталог и због „неслагања два српска новинарска удружења”.