Društvo
Зилкић: Присуство вехабија није добро
БЕОГРАД – Реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић изјавио је, поводом писања стране штампе о „пресељењу” радикалне исламске сцене из БиХ и Беча у Санџак, да је у тој области уочљиво присуство људи који ислам практикују другачије него што налажу правила Исламске заједнице.
Зилкић сматра да то није добро и указује да је посљедица како постојећег нејединства у исламској заједници, тако и превише толерантног односа према дјеловању појединих невладиних организација.
Аустријски „Пресе” објавио је јуче да је дјеловање босанских власти против муслиманских екстремиста доприњело да је Босна и Херцеговина изгубила на значају као центар за милитантне вехабије, па се екстремна исламистичка сцена из Аустрије сели у Санџак.
Припадници вехабијског покрета, који себе сматрају јединим насљедницима „изворног ислама, препознатљиви су по својој спољашности - дугим брадама, кратким брковима, скраћеним панталонама и кошуљама без крагни.
Они не признају државне законе, већ искључиво шеријатско право и не прихватају никог ко није из њихове заједнице.
„Немам поузданих информација колико је тих људи из Босне прешло у Србију. Али, у сваком случају то није добро”, казао је Зилкић Танјугу.
Реис ул улема каже да ти људи користе правни вакуум у нерегулисаном односу унутар исламске заједнице као „погодно тле” за своје активности и тако ће, додао је, бити све док држава не одлучи која од две опције те верске заједнице има капацитет да се активније укључи и дјелује и по том питању.
„Држава не би смјела у том случају да примјени било какву репресију, или било каква неконвенционална средства”, указује врховни поглавар, али истиче да су ислам, као религија, а тиме и Исламска заједница, против сваког облика екстремизма.
Он тврди да би јасним одређивањем према једној од опција исламске заједнице држава „тај врућ кромпир” дала исламској заједници која би сасвим логично требало да се бави тим питањем, јер је оно, прије свега, вјерско.
Службе безбиједности „из разумљивих разлога” нису жељеле да коментаришу писање бечког дневника.
На коментарисање овог питања нису били спремни ни бошњачки министри у Влади Србије Сулејман Угљанин и Расим Љајић, као ни санџачки муфтија Муамер Зукорлић.
Зукорлић предводи другу опцију унутар исламске заједнице која дјелује у Србији, а која духовно и организационо припада Исламској заједници БиХ и рес ул улему Мустафу Церића признаје за јединог врховног поглавара.