Код споменика Цвијет у Спомен-подручју Јасеновац данас ће у организацији власти Хрватске бити одржана комеморативна свечаност поводом обиљежавања 65 година од пробоја логораша из злогласног усташког логора у Јасеновцу.

Преживјелим логорашима и члановима породица логораша концентрационог логора у Јасеновцу и бројним посјетиоцима Спомен подручја обратиће се предсједник Хрватске Иво Јосиповић, предсједник Сабора Лука Бебић, премијер Јадранка Косор, бивши хрватски предсједник Стјепан Месић, представник заточеника јасеновачког логора Рефик Пискавица и предсједник Савјета Спомен подручја Јасеновац Катица Седмак.

Прошле недјеља у Спомен подручју Доња Градина служен је парастос и помен жртавама усташког злочина геноцида, а скупу поводом 65 година од пробоја логораша у Јасеновцу присуствовали су члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић, предсједник РС Рајко Кузмановић, премијер РС Милорад Додик, предсједник Србије Борис Тадић и министар просвјете Србије Жарко Обрадовић.

На дан пробоја, 22. априла 1945. године, у логору је било 1.073 логораша. Њих 600 је кренуло у пробој, а до слободе их је дошао само 1.070. Преостали логораши, који због немоћи и болести нису учествовали у пробоју, убијени су или спаљени заједно са логорским објектима.

Истог дана, прије 65 година, почео је и пробој заточеника Кожаре, дијела логора у самом Јасеновцу. Од 167 заточеника њих 11 преживјело је пробој.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома закључила је у априлу прошле године да су Хрвати успјели да у Јасеновцу и Доњој Градини убију више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома.

Логор у Доњој Градини налазио се у БиХ, преко пута Јасеновца, одмах иза ушћа ријеке Уне у Саву и формиран је 1941. године.

Градина и није била логор у правом смислу те ријечи, већ само масовно јасеновачко стратиште, тј. "прихватни логор" док усташе не ликвидирају многобројно српско становништво доведено из БиХ и других крајева злогласне НДХ.

Према неким процјенама, у Градини је убијено и закопано више од 360.000 људи, претежно Срба. У концентрационом логору Јасеновац усташе су у Другом свјетском рату убиле више од 700.000 Срба, Јевреја и Рома.

НДХ је била једина савезница Сила Осовине, у Другом свјетском рату, која је организовала и специјалне логоре за дјецу. У њима је било заточено око 33.000 малишана, а само у систему логора Јасеновац убијено је 19.432 дјеце, узраста од неколико мјесеци до 14 година.

За злочин геноцида у НДХ Анти Павелићу никад није суђено, чак ни у одсуству, а министар полиције НДХ Андрија Артуковић и управник Јасеновца Динко Шакић, који су се до дубоке старости успјешно скривали са друге стране Атлантика, осуђени су у Хрватској 1986. односно 1989. године за ратни злочин против цивилног становништва.