БAЊA ЛУКА - ЧЕЗ се евидентно суочава са потешкоћама које је проузроковала свјетска економска криза, па одустаје од даљег ширења на Балкану.

Ово је изјавила портпарол Министарства индустрије, енергетике и рударства РС Aлександра Вукашиновић, послије одлуке ЧЕЗ-а да се окрене изградњи нуклеарних електрана у Чешкој и Словачкој.

"Иако смо се обавезали да нећемо коментарисати међусобне односе кроз раније споразуме са ЧЕЗ-ом и узимајући у обзир арбитражни поступак који је у току, ипак је евидентно, на бази посљедњих потеза које је чешка компанија повукла, да се и ЧЕЗ суочава са потешкоћама које је проузроковала свјетска економска криза", истакла је Вукашиновићева.

Она је рекла да се економска криза у овој компанији осјети са аспекта финансијског пословања и доношења одређених пословних одлука и подсјетила да је ЧЕЗ крајем јануара прошле године најавио повлачење из пројекта РиТЕ Гацко вриједног 1,4 милијарде евра.

Генерални директор ЧЕЗ-а Мартин Роман рекао је прошле седмице листу "Фајненшел тајмс" да ова компанија планира да смањи инвестиције на Балкану и да се посвети улагањима у Чешкој.

"Желимо да се оријентишемо на нуклеарне електране и друге инвестиције у Чешкој и Словачкој", рекао је Роман.

Економисти истичу да је, осим кризе, на одлуку ЧЕЗ-а да одустане од пројекта РиТЕ Гацко сигурно утицала и чињеница да је цијена струје на иностраном тржишту значајно пала у посљедње вријеме.

"Цијена струје у двије године преполовљена је, а циљ ЧЕЗ-а био је да струју продају на иностраном тржишту, тако да је и то сигурно био један од разлога због којих се одустало од инвестиције у Гацку", тврде економисти.

У жижи интересовања ЧЕЗ-а тренутно су инвестиције вриједне око 20 милијарди евра, јер ускоро почиње избор партнера за доградњу два блока ЧЕЗ-ове нуклеарне електране "Темелин" који би требало да буду пуштени у погон 2019. и 2020. године.

У плану је и изградња петог блока у првој чешкој нуклеарној електрани "Дуковани", те модернизација старе нуклеарне електране "Јасловске Бохуњице" и изградња два блока у њој.

ЧЕЗ, како преносе свјетски медији, за сада намјерава да се на Балкану задржи једино улагањима у производњу и дистрибуцију електричне енергије у Бугарској, Румунији и Aлбанији.