Ракар, аутор познатог блога politica.com и несуђени савјетник предсједника Хрватске Иве Јосиповића, ухапшен је под сумњом да је починио кривично дјело одавања државне тајне, изјавио је портпарол МУП Крунослав Боровец.

Ракар је отишао у полицију како би то демантовао, али је најприје задржан на информативном разговору, па онда и ухапшен.

Ракар је требало да буде један од савјетника предсједника државе, али је након што се установило да је држави дужан више од 130.000 евра за порезе и доприносе, предсједник Јосиповић одустао је од његовог именовања.

Министарство одбране, одакле су наводно узети подаци коришћени за објављени регистар, саопштило је да су се у истрагу укључили и војна полиција и војни обавјештајци.

Уписом имена или јединице у Регистар, могли су да се добију сви подаци који су до сада, на инсистирање дијела ветеранских удружења и владе, били државна тајна.

Према подацима из Регистра, чланови Владе заједно имају 73 мјесеца или нешто више од шест година ратног стажа.

У регистру су и министри Дарко Милиновић, Иван Шукер, Петар Чобанковић, Божидар Панкретић, Божидар Калмета, Дамир Бајс, Иван Шимоновић и Томислав Ивић, преносе хрватски медији.

Премијерка Јадранка Косор не налази се у Регистру. Спомињу се и имена Томислава Карамарка и Бранка Вукелића, али нико од њих није ратовао на матичним подручјима. Најдужи стаж од готово пет година имао је министар Гојко Шушак.

Према писању Јутарњег листа, 29. марта у америчкој држави Канзас за свега шест долара закупљен је Интернет домен, а власник поменуте адресе је "Инвесихостинг" која држи у тајности идентитет оних који су објавили спорну страницу.

Ријеч је о провајдеру који даје комерцијалну услугу закупа слободног простора и гарантује анонимно креирање веб страница. Страница је убрзо по објављивању престала да функционише, због превеликог броја посјета.

На страници се наводи да је Регистар украден из Министарства одбране због лоше рачунарске заштите.

На поменутој страници објављена су два графикона - један који говори о стажу мобилисаних, а други о томе колико је у одређеним периодима било мобилисаних војника.

Из графикона произлази да око 5.000 људи има ветерански стаж од један до пет дана, а да је највећи број, око 50.000, у војсци провео од 50 до 100 дана.

Из другог графикона се види да је највећа мобилизација у Хрватској била од септембра 1991. године до марта 1992. године, када је под оружјем било око 200.000 људи и у вријеме "Олује" у августу 1995. године, када је мобилисано више од 210.000 људи.

На страници је објављен и податак да за више од 12.000 људи чија су имена у регистру бранилаца стаж почиње након 1. септембра 1995. године, практично након завршетка свих ратних дјеловања у Хрватској.

Предсједници Хрватске, Стјепан Месић и Иво Јосиповић, залагали су се за објављивање регистра, а њихови савјетници и дио ветеранских удружења и политичких странака истичу да је цифра од пола милиона људи превелика и да тамо има много лажних бранилаца.

Да је у регистру, у коме су изједначени они на фронти и они који су рат провели у канцеларијама, превише имена лажних бранилаца, показало је и само министарство одбране изјавом објављеном у медијима да је пречешљавањем из регистра избрисано око 3.000 имена.

Браниоци, поготово инвалиди имају велике пензије, два пута веће од просјечне, и бројне привилегије, а јавност и медији годинама истичу да су тај статус добили и неки који су повријеђени у саобраћајним несрећама или другим удесима у мирнодопским условима.