БЕОГРАД - Полагањем цвијећа на спомен обиљежја у Београду обиљежава се 69 година од њемачког бомбардовања и масовног разарања главног града.

У Србији се обиљежава Дан сјећања на жртве њемачке агресије на Краљевину Југославију која је почела 6. априла 1941. година интензивним бомбардовањем и масовним разарањем Београда.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30 ујутру. Њемачки бомбардери су истог дана у четири наврата бомбардовали град, а око 16 часова из правца Румуније долетјело је тридесетак бомбардера "Штука" из којих се пуцало по колонама избјеглица, док су напуштале разорени град.

Авиони су полијетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Београд су бомбардовала 484 авиона.

Тачан број жртава ни данас није прецизно утврђен. Процјењује да је страдало око 4.000 грађана.

Хитлерова наредба

Краљевина Југославија је само десетак дана прије почетка напада формално приступила Хитлеру и Силама осовине. Ипак, послије великих демонстрација и свргавања власти у Београду, Југославија се приближила Савезницима.

Посљедњи покушај да се избјегне бомбардовање учињен је тако што је Београд проглашен „отвореним градом“ – није помогло. Напад је наредио лично Хитлер.

„Ваздушни напад на Београд имао је искључиво политичко-терористички карактер и није имао ништа заједничко са ратом. То бомбардовање било је ствар Хитлерове сујете, његове личне освете“, рекао је на суђењу послије рата њемачки фелдмаршал Евалд фон Клајст.

Потпуно је разорено 714, а теже оштећено 1.888 зграда, док је дјелимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Нестао је цио фонд од око 350.000 књига, укључујући и средњовјековне списе.

Народна библиотека Србије већ 65 година обиљежава овај датум као Дан спаљене књиге, јер је у том трагичном пожару неповратно изгубљен цјелокупни фонд са вриједним и оригиналним средњовјековним рукописима.