Društvo
Токача: На списку страдалих и 500 живих Сребреничана
Истраживачко документациони центар из Сарајева дошао је до података о 500 живих Сребреничана чија су имена на списку страдалих.
На попису страдалих у енклави Сребреница и околини у јулу 1995. године, има и живих особа, изјавио је директор овог центра Мирсад Токача.
"ИДЦ је током свог истраживачког пројекта пронашао око 500 живих Сребреничана и врло сам сретан када пронађемо живе људе. Не ради се само о Сребреничанима, већ и о многим другим грађанима БиХ које смо проналазили живе и то је најбољи дио нашег посла када видимо да није убијено толико људи колико се мислило", рекао је Токача на презентацији "Босанског атласа ратних злочина" у Бањој Луци.
Он је рекао и да је за 70 лица сахрањених у Поточарима, утврђено да нису убијени у Сребреници у овом периоду.
Са 300.000 на 100.000
Токача је, одговарајући на питање предсједника Савеза логораша РС Бранислава Дукића, рекао да ИДЦ нема податке о попису становништва у Сребреници 1991. године, наводећи да је ИДЦ регистровао 7.100 несталих лица у Сребреници и околини, од којих више од 5.000 убијених и несталих грађана Сребренице и 1.600 грађана Зворника и Братунца.
Он је подсјетио да се у БиХ дуго лицитирало са 200.000 до 300.000 страдалих људи током протеклог рата, иако се дошло до бројке од приближно 100.000 страдалих у БиХ.
"Проблем који имамо у БиХ је врло перфидни монопол на информације и ми смо у ИДЦ, правећи овај `Атлас ратних злочина`, жељели да демополизујемо читав процес тражења несталих лица, јер тренутно у БиХ не постоји ниједна институција која ради на овај начин", нагласио је Токача.
Токача је навео да је циљ оваквих презентација да се не сакривају, већ јавности и надлежним институцијама презентују и достављају подаци о страдалим грађанима БиХ, без обзира на њихову вјерску и националну припадност.
Он је рекао да је у "Босански атлас ратних злочина" унесено свега 20 одсто расположивих података и чињеница о ратним догађањима, чије се уношење континуирано обавља у складу са добијеним подацима о убијенима, појединачним и масовним гробницама са терена достављеним ИДЦ.
Предсједник Органиције породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС Недељко Митровић, који је присуствовао презентацији, рекао је новинарима да су ИДЦ основни извор информација судске пресуде, међу којима је више од 90 одсто пресуђено Србима да су починили ратне злочине над муслиманима.
"`Атлас` садржи мало података колико је страдало Срба, а проблематична је и класификација страдалих војника и цивилла на начин гдје се приказују војници да су стадали, а негдје цивили како то некоме одговара", закључио је Митровић.
Митровић је рекао да је врло симптоматично да Комисија за Сребреницу није добила податке о броју несталих и убијених Бошњака у Сребреници од федералне комисије за нестала лица, као ни од Института за нестала лица БиХ који није сачинио централну базу несталих лица у БиХ.
Предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић рекао је новинарима након презентације да ИДЦ има податке о 536 логора за Србе у Федерацији БиХ, али да они нису унесени у `Атлас`, што најбоље потврђује њихов податак да је у касарни "Виктор Бубањ" свега један човјек нестао.
Дукић: Доказ манипулације жртвама
Дукић је рекао да су на спомен-плочи у Поточарима исписана имена 8 326 имена муслимана који се воде као страдали у Сребреници у јулу 1995. године, док је Токача данас први пут изјавио пред медијима да је ИДЦ пронашао 500 живих Сребреничана, што показује да је ријеч о манипулацији да је тамо извршен геноцид над муслиманима.
Руководилац Оперативног тима Владе РС за тражење несталих лица РС Горан Крчмар рекао је да `Атлас` садржи свега девет одсто несталих Срба у појединачним и масовним гробницама, од којих се према мјестима страдања под контролом ХВО односи 7,7 одсто, а 1,4 одсто под контролом Армије БиХ или од 1 600 масовних и појединачних гробница гдје је нађено 3 869 Срба, Токача је у `Атласу` приказао свега 354 српских тијела из 10 гробница.
Директор Меморијалног центра Мерсед Смајловић потврдио је раније да је у Поточарима покопано око 50 особа које нису страдале јула 1995. године, уз образложење да је то рађено "из сентименталних разлога", те да је ријеч о сродницима сребреничких жртава.