ЗАДАР - Вијест да је у Задру најављено оснивање тзв. Хрватске православне цркве (ХПЦ) изазвала је узнемиреност код свештенства и православних Срба у Хрватској, саопштила је данас Информативна служба епархије далматинске.

Епархија далматинска апеловала је на „органе правне државе и надлежна министарства Хрватске, да заштите објекте и имовину Српске православне цркве, као и наше вјернике од евентуалног узнемиравања и напада, што су неки од челника овога фантомскога удружења најавили”.

„Ми се искрено надамо да ово удружење, које се везује за најмрачнији период новије историје Хрватске - због свог отворено милитантног и проусташког карактера, неће моћи да буде регистровано у надлежним институцијама данашње Хрватске - која се налази пред вратима уласка у Европску унију”, наведено је у саопштењу епархије.

Како је наведено, ''ХПЦ'' је формирана 1942. у време фашистичког и усташког режима Анте Павелића у Независној држави Хрватској (НДХ), квислиншкој творевини нацистишких и фашистичких окупатора бивше Југославије током Другог свјетског рата.

„Тадашњи Павелићев режим извршио је геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у НДХ, а циљ фантомске ХПЦ је био да уништи сваки траг постојања православља и православних Срба на овим просторима”, навела је епархија далматинска.

ХПЦ је у НДХ основана послије првог таласа геноцида и покатоличавања Срба на подручју НДХ како би се на нешто суптилнији начин уништио њихов идентитет као Срба и вјерника Српске православне цркве.

На њено чело доведен је руски свештеник Гермоген кога су партизани након ослобођења 1945. осудили на смрт, а сама ''ХПЦ'' је укинута.

На територији НДХ је, сходно подацима из посљедњег пописа у Краљевини Југославији из 1931. године, било 2,1 милион или преко 30 одсто Срба.

Између 1941. и 1945. у концентрационим логорима усташке власти НДХ више стотина хиљада Срба је изгубило живот. Епархија далматинска је подсјетила да СПЦ и српски народ постоје већ вијековима на просторима Далмације, што најбоље потврђују и свједоче њене парохијске цркве и манастири, који су у највећем броју подигнути од 13. до 15. вијека и представљају значајну културну баштину, која је под заштитом надлежних институција хрватске државе.