ВАШИНГТОН – Свјетске цијене хране данас су ниже него за вријеме кризе 2007-2008. године, али се услови нису много поправили, па је могућа нова криза, оцијенио је генерални директор Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду Жак Дијуф.

Осим што су направљене веће залихе жита, мало тога се промијенило од 2007. и 2008. године, када су у Кенији и више од 30 других земаља избили немири, јер људи нису себи могли да приуште куповину основних намирница, рекао је Дијуф.

Према оцјени стручњака, за нагли раст цијена хране прије три године најодговорније су биле високе цијене енергије, раст потражње за био-горивом, мале залихе усјева и лоши временски услови у земљама произвођачима.

Реагујући на високе цијене, велики глобални извозници појачали су производњу. Међутим, шеф ФАО каже да пољопривредници у неким од најугроженијих земаља свијета заостају за тим темпом.

„То су управо земље у којима смо имали нереде и друге проблеме”, указује Дијуф.

Цијене хране и даље су високе у многим земљама у развоју, а Дијуф додаје да још није прошла пријетња новог глобалног скока цијена хране, јер цијене енергије нису опале на ниво од прије кризе, а усјеви се и даље користе за производњу биолошких горива. Заправо, према његовим ријечима, осим када се ради о великим залихама житарица, мало тога се промијенило од 2007.

„Сви фактори који су довели до кризе са цијенама и даље су присутни”, каже Дијуф и додаје да ће се свијет „уколико буде озбиљнијих проблем са поплавама и сушом у већим земљама извозницама, вратити на почетну позицију”.

Стручњаци кажу да су поплаве, суше и други екстремни временски услови све учесталији, што је последица климатских промјена.

При томе се очекује да ће свјетска популација до 2050. порасти за готово 50 процената, на девет милијарди људи.

Становништво земаља у развоју ће расти најбржим темпом. Дијуф каже да многе државе још не улажу довољно у развој пољопривреде. Прошлог љета, у Италији, група Г8 водећих индустријализованих земаља обећала је 20 милијарди долара помоћи пољопривредницима у земљама у развоју.

„Та обећања још нису реализована”, каже Дијуф, а на питање да ли то значи да државне касе још нису препуне средстава за пољопривреду, он додфаје: „Не само то, нису ни полу-пуне”.