Штрајкови пријете да паралишу многе европске земље, пошто радници одбијају да прихвате предложене мjере штедње и да плате цех кризе, пише лондонски „Индипендент”.

Протести у Шпанији, Грчкој, Француској, Њемачкој и другим земљама показују да еврозона, упркос званичним подацима да је рецесија прошла, није изашла из кризе.

Пад холандске владе, због сасвим невезаног питања задржавања холандских војника у Авганистану, додатно компликује слику.

Од Амстердама до Атине, прољеће ће бити бурно, а владама еврозоне биће потребне сва солидарност и политичка воља које могу да прикупе, оцјењује Индипендент.

„Би-Би-Си” извјештава да су десетине хиљада људи у уторак изашле на улице шпанских градова да би изразили противљење најављеним владиним мјерама штедње.

Главни протестни митинг одржан је у Мадриду - према процјенама организатора, окупило се 60 хиљада људи, полиција тврди да их је било десетак хиљада.

Шпански синдикати одбацили су предлог социјалистичке владе Хозеа Луиса Сапатера да се за двије године подигне граница за одлазак у старосну пензију и промијени закон о раду.

У Француској се настављају преговори о рјешењу спора који је затворио нафтне рафинерије у земљи и довео до првих знакова несташица бензина.

Радници нафтне компаније Тотал у штрајку су од прошле седмице због планова о затварању рафинерије у сјеверној луци Данкерку.

Представник највећег синдиката изјавио је да је Тотал обећао да у наредних пет година неће затворити ниједно нафтно постројење, али министар индустрије Кристијан Естрози каже да тај споразум не обухвата рафинерију у Данкерку.

Француски предсједник Никола Саркози састао се са генералним директором Тотала, од кога је затражио да не смањује прерађивачке капацитете.

У штрајк су ступили и француски контролори лета, тек што су пилоти њемачке авиокомпаније „Луфтханза” одлучили да се, после једнодневне обуставе рада, врате на посао.

Четвородневни штрајк сазван је у знак протеста због планова да се интегришу службе контроле лета шест европских земаља, што ће, страхују синдикати, довести до отпуштања и губитка повластица.

Због погоршања услова рада и смањења плата, штрајк је најавило и кабинско особље британске авиокомпаније „Бритиш Ервејз”.

Око два милиона запослених у државном и приватном сектору у Грчкој ступили су у 24-часовни штрајк.

То је највећи раднички протест откако је социјалистичка влада у Атини усвојила непопуларни пакет мјера штедње, како би огромни државни дуг и дефицит ставила под какву - такву контролу.

По други пут овог мјесеца, ваздушни простор Грчке биће затворен, а земља изолована од остатка свијета.

Неће радити школе, а здравствене установе збрињаваће само хитне случајеве.

Рад ће обуставити више од пола милиона државних службеника, а на послу се неће појавити ни милион чланова највећег синдиката запослених у приватном сектору.

Влада у Атини намјерава, између осталог, да замрзне плате и подигне порезе, како би довела под контролу огроман јавни дуг и буџетски дефицит.

Штрајкови пријете и Италији, гдје је „Фијат” одлучио је да затвори свих својих шест фабрика у земљи и пошаље тридесетак хиљада радника на принудни одмор.

Главни разлог је тај што се предвиђа да ће ове године продаја опасти за 350.000 у односу на прошлу.