Једна од првих постизборних изјава будућег предсједника Украјине Виктора Јануковича узбудила је јавност чак у и Србији, пише ''Глас Русије''.

Дакле, 9. фебруара Јанукович је, објелодањујући намјере да обнови конзорцијум за управљање украјинским системом за транспорт гаса, рекао да ће то омогућити Москви да одустане од изградње „Сјеверног“ и „Јужног тока“. 

Реаговања у Србији могла су се предвидјети: у скоро свим медијима наступили су експерти који су алудирали на то да је Русија преварила Србију обећавши изградњу гасовода „Јужни ток“ преко њене територије и добивши за ова илузорна обећања сасвим конкретан дио српског енергетског колача - Нафтну индустрију Србије. 

Занимљиво је провјерити колико је основана ова забринутост и шта о Јануковичевој изјави мисле експерти. Директор Института за националну енергетику у Москви Сергеј Правосудов, који је рекао да је за Русију и Украјину „главно питање како да најбоље осигурају безбједност испорука и како да допреме гас европским потрошачима“.

„Јасно је“, каже Правосудов, „да је најјефтинији пут модернизација активног система на територији Украјине, док је изградња алтернативне маршруте кудикамо скупља. Али ту је још актуелан проблем безбједности, пошто се Украјина више пута показала као несигуран транзитер. Када Русији није успјевало да се са Украјином договори, тада је покренута тема да је неопходно изградити „Јужни ток“, који би мимоишао Украјину“. 

Правосудов каже да је сигуран да пројекат „Сјеверни ток“ нико неће укинути јер је већ започета изградња чији се успјешан завршетак очекује.

То значи да постоји могућност да изградња „Јужног тока“, буде на извјесно вријеме одложена, али да то зависи од даљег развоја догађаја и и да је у околностима растућих потреба Европе за енергентима неопходно повећати пропусну моћ

А „Јужни ток“? Правосудов каже да су још увек могући разговори о роковима његове изградње и повећању пропусне моћи. То значи да постоји могућност да изградња „Јужног тока“, буде на извјесно вријеме одложена, али да то зависи од даљег развоја догађаја и и да је у околностима растућих потреба Европе за енергентима неопходно повећати пропусну моћ. 

У цјелини, сматра овај експерт, „Јануковичева иницијатива је актуелна, али нипошто не укида неопходност 'Јужног тока', и то из неколико разлога: према прорачунима 'Гаспрома', од којих су многи већ потврђени уговорима склољеним на 30 наредних година, потражња за гасом ће се у Европи повећавати, а производња смањивати. Резултат тога биће да ће се за двије деценије у Европи појавити мањак од око 250 милијарди кубних метара. Сада Русија испоручује 140 милијарди кубних метара. Јасно је да наша земља има највеће резерве гаса у свијету и да је најближа Европи, тако да ће задржати позицију водећег лиферанта“. 

Према томе, биће потребни различити путеви за транспорт гаса: и украјински правац, и „Јужни“ и „Сјеверни ток“. Са овим мишљењем слаже се и експерт Московског универзитета Ломоносов Богдан Беспаљко.

Он каже да Јанукович заступа интересе крупног капитала са југоистока Украјине. „Наравно да је он заинтересован за снижење цијена гаса као и да се повећа рентабилност предузећа на овој територији. У томе је логика његове изјаве о тежњи Украјине за обновом конзорцијума и покушаја да убједи Русију да одустане од 'Јужног тока'“, каже Беспчаљко и закључује да одлука о томе не зависи од Јануковича и Украјине.

Представници „Гаспрома“ већ су изнијели процјене да Јанукович неће бити дуго на власти. Пет година, колико траје његов мандат, није период који може да гарантује поузданост транзита, због чега се Москва према Јануковичевим изјавама односи обазриво 

Много тога ће зависити од руских процјена и повјерења у поузданост Украјине за транспорт гаса. Представници „Гаспрома“ већ су изнијели процјене да Јанукович неће бити дуго на власти. Пет година, колико траје његов мандат, није период који може да гарантује поузданост транзита, због чега се Москва према Јануковичевим изјавама односи обазриво. 

„Иначе, за руску елиту би било боље да избјегне зависност од Украјине, поготово ону каква је постојала 90-их година, и да реализује пројекте 'Сјеверни ток' и 'Јужни ток'. У условима раста потрошње гаса ови системи за транспорт никада неће бити сувишни“, сигуран је Беспаљко. 

Није неважно ни то да је званични представник „Гаспрома“ Сергеј Купријанов већ изјавио да ће Јануковичеву идеју о конзорцијуму бити могуће коментарисати тек послије проучавања суштине приједлога. Тако се раговање Купријанова може оцијенити као уздржано. А разлог, поред извјесног неповјерења према политичком систему Украјине као цјелини, лежи и у сљедећој информацији која се може наћи на званичном сајту пројекта „Јужни ток“: „Русија је потписала међувладине споразуме са Бугарском, Мађарском, Србијом, Грчком и Словенијом. Сада се воде преговори о потписивању сличног споразума са Аустријом.“ Нема сумње да би поништење толиког броја споразума нанијело такву штету имиџу Русије да је никакав конзорцијум неће надокнадити.