У Европи долази до постепеног раслојавања на богате и сиромашне земље. Ове посљедње показале су се мање успјешним у својим могућностима чупања из кризе, па су, према почетним словима својих имена, добиле и сопствену “марку” ПИИГС, што је, случајно или не, слично енглеској ријечи “свиње”!

Та омања група земаља еврозоне, коју чине Португал, Ирска, Италија, Грчка и Шпанија, све дубље упада у амбис рецесије, док се Француска и Њемачка опорављају послије економског пада. Ситуација се толико искомпликовала у посљедње вријеме да су неки експерти почели да говоре и о могућности распада саме зоне оптицаја евра.

Пет земаља ПИИГС свим расположивим снагама покушавају да се изборе против опадања производње, високе незапослености и растућих дугова. Међу њима је и Шпанија, која је званично примила штафету предсједавајућег у Европској унији у наредних пола године.

Шпанија је за цијелу Европу постала примјер шта се може десити када је комплетна економија “привезана” за грађевинску индустрију

Шпанија је за цијелу Европу постала примјер шта се може десити када је комплетна економија “привезана” за грађевинску индустрију. Криза, која је захватила земљу прије више од двије године због пада цијена некретнина, само се појачава. Незапосленост је достигла 20 процената, што је двоструко више од просјечног европског нивоа, а међу шпанском омладином између 16 и 24 године незапосленост достиже чак 43 процента. Према мишљењу шпанског економисте Алфреда Пастора, у блиској будућности не назире се побољшање.

“Било би разумније мање трошити на друштвене пројекте и нешто више на припреме кадрова“, каже Пастор, “зато што ће садашњи пројекти бити завршени, а ми се нећемо ишчупати из кризе”.

Идеја је да би Шпанија, која предсједава Европском унијом, требало да служи за примјер другима. И премијер Хосе Луис Родригес Запатеро је изнио приједлог да се уведу санкције против оних земаља које не могу да се изборе са економском кризом. Притом се и сама Шпанија сасвим може наћи међу кажњеним земљама.

Приједлог је изазвао различите реакције, а низ земаља, укључујући Њемачку, одбило је приједлог Запатера, означивши га преагресивним.

Грчка грца у дуговима

За сада се европска економска стратегија своди на то да се свако сналази сам. И нигдје се тај принцип не показује тако јасно као у Грчкој, кризом највише погођеној земљи ЕУ. Грчку је упозорила Европска централна банка да хитно мора да смањи свој огромни спољни дуг.

Удио спољног дуга Грчке, према оцјени експерата, износи 120 процената од укупног БДП, док се безбједним нивоом сматра 60 процената. У дубоку дужничку јаму, како сматрају европски економисти, земља је упала због високог нивоа корупције, неефикасног менаџмента и избјегавања плаћања пореза.

Како наводи Костас Бакурис, предсједник грчког одјелења Транспарнси интернешнала, “око 30 процената БДП губи се због нерегистрованих прихода”. „Ако ми у Грчкој не би смо имали тако висок ниво избјегавања плаћања пореза какав имамо данас, не би смо имали ни такве економске проблеме“, вјерује овај експерт. “За настајање корупције неопходни су одговарајући услови. У нашој земљи, на жалост, таквих могућности је милион јер, прво, антикорупцијско законодавство код нас није јасно прописано и - што је најгоре - људе не кажњавају. Ми смо достигли тачку одакле нема повратка. За нашу генерацију није остало ништа друго него да људе шаље иза решетака”.

Управо то влада и обећава да ће  чинити, заједно са другим мјерама, како би се ишчупала из економске кризе. Како је изјавио министар финансија Георгиј Папаконстантину, овог пута власт ће испунити своје обећање у вези са борбом против корупције и избјегавањем плаћања пореза.

Послије недавног скандала, у току кога су европске власти оптужиле Грчку да свјесно фризира статистичке податке о стању економије, Грчка је постала објекат сталне пажње

Послије недавног скандала, у току кога су европске власти оптужиле Грчку да свјесно фризира статистичке податке о стању економије, Грчка је постала објекат сталне пажње. Атини је неопходно да хитно предузме мјере за борбу против дефицита државног буџета и да јасно прикаже у шта се троше паре из касе.

“Сада би свака одлука владе о расподјели средстава требало да буде објављена на Интернету“, објашњава министер Папаконстантину. “Поред тога, увели смо строга правила за пријем на посао у друштвеном сектору. У оним гранама у којима су најевидентнији порески прекршаји увешћемо стриктну контролу и закон ће се примјењивати по најстрожим критеријумима. Наши европски партнери будно прате да ли заиста испуњавамо дата обећања”.

Било како било, тек експерти Европске централне банке наглашавају да Грчку једноставно није могуће искључити из Европске уније због непостојања одговарајућих механизама. За то није довољна само жеља Грчке. Теоријски, Грчка може сачувати евро као националну валуту ако, на примјер, у еврозони одустану да с њом координирају монетарну политику. У пракси, сматрају експерти, распад еврозоне је могућ, али једино ако земљама ПИИГС не пође за руком да изађу на крај са економским проблемима.