ЗАГРЕБ - Свјетска банка сматра да ће с нестанком фискалних подстицаја у другој половини ове године бити успорен глобални економски раст, финансијска тржишта и даље ће бити турбулентна, а приватна потрошња успорена усљед високе незапослености, што ће значити даљи раст сиромаштва.

Свјетска банка очекује да ће због овога у 2010. години нових 64 милиона људи пасти у екстремно сиромаштво, односно живјети с мање од 1,25 долара дневно, истичући да се њихов број не би повећао у тим размјерама да није дошло до кризе.

Иаоко је најгоре можда и прошло, Банка упозорава да треба имати на уму да криза има за посљедицу стварање потпуно измијењеног окружења за финансије и раст у идућих 10 година, због чега опоравак остаје крхак.

Глобални БДП, који је лани пао за 2,2 одсто, ове године требало би да порасте за 2,7 одсто, а у 2011. за 3,2 одсто. Истовремено, обим свјетске трговине, након прошлогодишњег снажног пада за 14,4 одсто, ове и идуће године требало би да порасте за 4,3 и 6,2 одсто.

Опоравак ће се одвијати у двије брзине. Земље у развоју, понајприје у Азији, требале би забиљежити раст од 5,2 одсто, док ће богате земље имати скромних 1,8 одсто. У земљама источне Европе које су биле најтеже погођене кризом опоравак ће бити посебно пригушен због слабе потрошње усљед високе незапослености, виших пореза и нижих плата, као и скромних страних улагања.

С обзиром на презадужен приватни сектор регије, слабост банкарског сектора и задуженост домаћинстава, опоравак личне потрошње и даље ће бити слаб - напомиње се у извјештају.

Истовремено, раст извоза кочиће скромна потражња из западне Европе, главног трговинског партнера регије, због чега се у источној Европи ове године очекује раст од 1,3 одсто, а у идућој нешто бржи од 3,5 одсто.

Најбоље ће проћи Русија, извозница енергената, чија би привреда ове године могла порасти за 3,2 одсто.