БРИСЕЛ - Шпанско предсједавање ЕУ биће јединствено јер "пада" у прелазни период између институционалне структуре ЕУ у оквиру Споразума из Нице и Лисабонског уговора, али и у вријеме економске кризе, каже Дијего Лопез Гаридо, шпански државни секретар за послове са ЕУ за истраживачки Центар европске политике.

Он је подсјетио да је Шпанија истакла четири приоритета док је она на мјесту предсједавајућег – планирање будуће економске структуре ЕУ, постављање основа за имплементацију Лисабонског уговора, приближавање Европе грађанима ЕУ и кориштење "алата" Лисабонског уговора за јачање спољне политике ЕУ.        

"Први задатак је осмислити нову економску стратегију, установити мјере за надгледање европских финансијских система и подстаћи енергетски акциони план", каже Гаридо.

Он је додао да одмах затим слиједи постављање основа за имплементацију Лисабонског уговора. Предсједништво жели да види "грађанску иницијативу на дјелу", примјену Европске конвенције о људским правима и клаузуле о солидарности према којој ће земље чланице подржати једна другу суочену било са природном непогодом или несрећом од стране човјека.

Предсједништво, такође, жели да "премости јаз између Европе и људи" примјењући амбициозније социјалне мјере као и примјеном Стокхолмског програма за слободу, безбједност и правду.

Такође, жели усвајање посебне политике која ће се бавити борбом против насиља над женама.

И на крају инструменти Лисабонског уговора треба да се искористе за стварање једне заједничке спољне и одбрамбене политике чиме би ЕУ постала прави глобални играч.

Гаридо се нада да ће систем и организација дипломатске структуре ЕУ – Европска спољна акциона служба бити одобрена до априла 2010.

Он је додао да је је ријеч о амбициозном предсједавању са смијелим циљевима.

Економске и институционалне дилеме играће улогу у обликовању плана рада шпанског предсједавања јер жели да Европа говори једним гласом, наводи се у истраживању Европског савјета за иностране односе. У тешким и конфузним временима за Европу Шпанија треба да дефинише и ојача нову улогу Европе у свијету, након Лисабона.

Што је још важније Шпанија ће морати да увиди да ово није вријеме за слављење – циљ није бити упамћен као земља која је у првој половни 2010. била предсједавајући блока.

Такође, није циљ бити држава која је учинила нешто епохално, ријеч је Европи која треба да уради нешто битно на свјетској позорници.

Ово је први пут да ће национални инострани односи морати имати споредну улогу. Шпанија ће сама морати бити примјер осталима у том погледу: национални интереси – као што је став Шпаније према Косову – морају бити остављени по страни уколико Европа жели да говори једним гласом.

За вријеме Шведске као предсједавајућег Лисабонски уговор је "рођен", али је сада на Шпанији да га спроведе у дјело, да га оживи.

Циљеви Лисабонског уговора јесу да Европа говори једним гласом и да створи капацитет да буде истински свјетски играч, а као један од инструмента за остварење тог циља је стварање Спољне акционе службе којом ће руководити шеф диплиоматије ЕУ Кетрин Ештон.

Ештоновој ће требати подршка Шпаније у окупљању и међусобном приближавању бриселских институција и земаља чланица. Повезивање Брисела и земаља чланица биће и неопходан и тежак процес.

Превладавање економске кризе биће кључна тема Европе током и након шпанског предсједавања.

Није тајна да је и сама Шпанија у одређеном економском хаосу са једном од највећих стопа незапослености у Европи од 20 одсто и управо због тога Шпанија мора да осигура да национални проблеми не доминирају европским планом рада.

Значај задатка да се искористи предсједавање да се створи једна европска конкурентна, стручна економија која може да се такмичи са САД и јаким земљама у развоју не може се никако прецијенити.

Шпанија треба да искористи наредних шест мјесеци да уведе Европу у смислену и дубоку дискусију о свом економском моделу, који треба да укључи регулацију националних и тржишта ЕУ и монетарне политике.

Већ постоје иницијативе за успостављање тзв. зелене економије – економије која се не базира на емисијима угљеника и која биљежи раст у свијету са смањеним процентом угљеника, што је наредни велики европски пројекат након проширења.

Институционале несигурности значе да је конфузно вријеме за преузимање предсјавајућег ЕУ.

Тешка питања као што су економска криза и климатске промјене носе собом одговорност за предсједавајућег, али институционалне и глобалне промјене говоре о томе да је вријеме када Европа треба да говори једним гласом и да је потребно предсједништво које ће то омогућити.