СКОПЉЕ - Нови замјеник грчког министра иностраних послова Димитрис Друцас изјавио је да је рјешење спора између Атине и Скопља у вези са именом Македоније предуслов у процесу преговора за приступање ове земље у ЕУ.

"Грчка жели да динамично промовише процес преговора свих држава из југоисточне Европе за приступ у ЕУ, под условом да оне испуне потребне критеријуме", изјавио је Друцас након састанка са грчким премијером и министром иностраних послова Јоргосом Папандреуом.

У анализи грчког дневника "Етнос" наводи се да ће Грчка бити принуђена да уложи вето на приједлог Европске комисије за почетак преговора са Македонијом. На тај начин она ће одбити дискусију о овој теми на Савјету министара, у децембру, преносе скопски медији.

Македонија је јуче добила дуго очекивану препоруку за преговоре за приступање у чланству ЕУ.

"Комисија сматра да је држава испунила тренутне критеријуме и ови елементи омогућили су јој да препоручи отварање приступа преговорима. Верујем да ће Влада у Скопљу ово схватити као велики подстицај и охрабрење за коначно рјешење проблема са именом који постоји 18 година", изјавио је комесар за проширење ЕУ Оли Рен.

Он је истакао да је одржавање добросусједских односа, укључујући преговоре и узајамно прихватљиву одлуку у вези са спором око имена најважније.

"Сада је то заиста потребно и неоходно више него икада свим земљама за будућност ЕУ", додао је Рен.

Грчка је на самиту НАТО у Букурешту, почетком априла прошле године, због неријешеног проблема у вези са називом Македоније уложила вето на њен пријем у Алијансу.

Македонско име и историја, посебно послије распада Југославије 1991. године, постали су предмет расправе између Атине и Скопља. Кључни грчки аргумент је да кориштење имена Македонија представља "безбједносну пријетњу", јер Грци тако називају своју сјеверну област.

Преговори о изналажењу рјешења између Скопља и Атине у вези са називом Македонија воде се од 1992. године. УН су ради рјешавања проблема именовале Метјуа Нимица за специјалног посредника, који је до сада одржао више састанака са представницима двије стране и изнио неколико приједлога.

Посљедњи приједлог који је Нимиц понудио био је назив "Сјеверна Македонија", а раније су као најчешћа имена помињана "Република Горња Македонија", "Нова Република Македонија" и "Република Македонија Скопље".