Politika
Представљена студија ''Ефекти интеграције Србије у ЕУ''
БЕОГРАД - Потпредсједник Владе Србије за европске интеграције Божидар Ђелић, на представљању резултата студије "Ефекти интеграције Србије у Европску унију", коју је урадила Србија, нагласио је да је процјена свих стручних људи да би ова земља уласком у ЕУ добила просјечан годишњи раст од 1,3 процента и неку врсту сигурности.
Он је на конференцији за новинаре у Влади Србије подсјетио да је студија коју је правила ЕУ поводом пет година уласка неколико нови земаља у ЕУ показала да им је раст убрзан за два одсто.
Ђелић је подсјетио да је ефекат уласка нових чланица на земље које су већ биле чланице ЕУ, позитиван и то за 0,3 одсто и да је улазак тих земаља довео до утростручења трговинске размјене између нових чланица и старих чланица ЕУ и пет пута трговину међу собом.
"У суштини ово што видимо, то су и закључци ове студије, очекује се додатна отвореност наше економије, удвостручење укупног извоза Србије и повећање увоза за неких 40 одсто", додао је Ђелић.
Он је подсјетио да је у студији учествовало 68 стручњака из Привредне коморе Србије, стручњака из државне администрације и Факултета за економију, финансије и администрацију из Београда и да ће она послужити у преговорима са ЕУ да се види колико ће коштати Србију да постигне стандард одговарајуће европске директиве.
"Ти трошкови нису мали, али и тај аспект рада ће нам омогућити да у моменту преговарња за улазак у ЕУ имамо веома јасне идеје и преговарачку позицију са нашим европским партнерима око ритма прилаогођавања наше економије, са једне стране, а исто тако солидарсности из европског буџета којег очекујемо", казао је Ђелић.
Руководлац пројекта и професор на Факултету за економију, финансије и администрацију у Београду Михаило Црнобрња нагласио је да је очигледно економски добро бити у ЕУ и да су тамо сви и да нико отуд није изашао.
Он је подсјетио да је задатак студије да што прецизније квантитативно и квалитативно каже шта је то добро за поједине области и шта лоше од уласка у ЕУ и да је методолошки било тешко раздвојити шта су трошкови интеграције, а шта они који слиједе ако земља хоће да постане развијена, модерна и напредна.
Црнобрња је додао да је то све представљено и у књизи која је данас представљена новинарима а и да ће направити сажетак основних ствари и доставити га медијима.
Предсједник Привредне коморе Србије Милош Бугарин навео је да су привредници јако заинтересовани шта то добијају а шта губе уласком Србије у ЕУ и да је суштина у томе да у многим секторима на почетку ће бити и штете, али на средњи и дужи рок ће донијети корист, а да ће се истраживање наставити.