ТЕГУСИГАЛПА - Власти Хондураса обећале су да ће преиспитати одлуку о ограничавању грађанских права, након што је свргнути предсједник Мануел Зелаја затражио помоћ од УН.

Подјеле у овој држави централне Америке пренијеле су се на Организацију америчких држава (ОАД), која је послије десеточасовне дебате тешко постигла консензус о кризи која је почела државном ударом у Хондурасу 28. јуна.

Де факто лидер Хондураса Роберто Мичелети изјавио је да је спреман да повуче указ о ограничавању грађанских слобода, како то не би утицало на предстојеће предсједничке изборе.

Демонстранти су претходно траком залијепили уста како би симболично указали на губитак права слободе говора.

Зелаја је затражио од Генералне скупштине УН да обнови владавину права у Хондурасу. Он се обратио делегатима телефоном из зграде Амбасаде Бразила у главном граду Тегусигалпи, у коју се склонио прошле седмице.

Организација "Хјумен рајтс воч" једна је од неколико група које су критковале цензуру и осудиле указ о забрани издавања јавних саопштења у којима се вријеђају званичници или власт.

Латиноамеричке државе поновиле су позив да Зелаја буде враћен на функцију, а представник САД у Организацији америчкиих држава, Луис Амселем, изјавио је да је Зелајин тајни повратак у Хондурас био непромишљен. Ова изјава и млак притисак САД на Мичелетијеву војну хунту, могима (поготово предсједнику Венецуеле Угу Чавезу), указује да Америка прећутно стоји иза овог пуча који запањује демократску јавност већ мјесецима.