ЛОНДОН - Гасовод Набуко, дуго одгађани пројекат ЕУ, добио је значајан подстицај након што је потписан међудржавни транзитни споразум између Турске, Бугарске, Румуније, Мађарске и Аустрије, пише данас "Гардијан".

Након што је супарнички руски пројекат Јужни ток већ добио подршку Италије, Србије, Бугарске и Грчке, Балкан постепено долази у центар пажње, оцјењује лист.

Исход ових пројеката имаће далекосежне импликације не само за дугорочну енергетску сигурност Европе, него и за стратешки баланс на Балкану, те притиске око проширења ЕУ, додаје се у тексту.

Гасовод Набуко, који би требало да кошта око девет милијарди евра и да буде у функцији до 2014. или 2015. године, намијењен је смањењу зависности ЕУ од руског природног гаса тако што ће се овај енергент допремати са Блиског истока и Централне Азије, преко Турске и Балкана, до Европе.

Пројекат је био предмет неслагања између Турске и ЕУ око транзитних услова, те између Турске и Азербејџана, који би требало да буде један од кључних потенцијалних снабдјевача гасом у оквиру овог пројекта, пише "Гардијан".

Иако захтјеви Турске за 15 одсто транзитног гаса по сниженим цијенама нису укључени у потписани споразум, они ће вјероватно бити главни предмет расправа у будућности, нарочито уколико земље ЕУ наставе да пригушују очекивања Турске за чланством у ЕУ, сматра лист.

Важна питања која преостају су како ће гасовод Набуко бити финансиран и одакле ће бити осигуране довољне количине природног гаса како би се обезбједила његова дугорочна одрживост.

Крајем јуна, Азербејџан је потписао уговор са "Гаспромом" о продаји природног гаса Русији од 2010. године.

Туркменистан је у међувремену финализирао 30-годишни споразум са Кином за набавку природног гаса, што је потез који оспорава и руску и европску утрку за залихама из Централне Азије.

Ирак и Иран, који располаже са највећим резервама гаса у свијету након Русије и Туркменистана, због тога ће остати стратешки важни за Набуко, упркос дубокој нестабилности у Ираку те политичким тензијама у Ирану, пише "Гардијан".