БЕОГРАД - Министар правде Србије Снежана Маловић изјавила је да остаје на снази наредба српског правосуђа за расписивање потјерница за ратне злочине у Добровољачкој улици у Сарајеву, нагласивши да је Хашки трибунал имплицитно дао сагласност за то, мада није ни била потребна.

Наводећи да се чека реаговање Интерпола у Лиону на допис из Београда поводом обустављања дистрибуције потјерница за Добровољачку, Маловићева је напоменула да је у ранијем допису Хашки трибунал одговорио да нема сметње за расписивање потјерница за тај предмет.

Она је подсјетила да је мандат Хашког трибунала прошао и напоменула да је српско Тужилаштво за ратне злочине након тога приступило комплетној документацији у Хагу.

"За тако нешто није ни била потребна сагласност Хашког трибунала, али је она имплицитно дата", рекла је Маловићева новинарима.

Маловићева је подсјетила да је још 1992. године пред правосудним органима Србије почело процесуирање предмета "Добровољачка".

На питање да ли постоји опасност да починиоци злочина не буду кажњени, Маловићева је рекла да остаје на снази наредба српског правосуђа о расписивању потјерница и да ће за Београд поступак за Добровољачку и даље бити отворен.

Она је подсјетила да је београдски Интерпол уложио приговор на одлуку централе у Лиону да обустави дистрибуцију појтерница за Добровољачку.

"Али треба да буде њихова Генерална скупштина и видећемо каква ће коначно одлука бити", рекла је Маловићева, додајући да се чека реаговање централе Интерпола на допис београдског Интерпола.

Она је поновила да ће српско Тужилаштво за ратне злочине упутити и одређени допис хашком тужиоцу Сержу Брамерцу поводом Добровољачке.

Генерални секретаријат Интерпола донио је одлуку прошле седмице којом су обустављене "црвене потјернице", које је расписала београдска канцеларија Интерпола против држављана БиХ у случају "Добровољачка улица".

Српско тужилаштво за ратне злочине расписало је међународне потернице за 19 особа из БиХ због напада на колону бивше ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву 3. маја 1992. године када су убијена 42 војника, а рањена 73.

Међу онима које Србија терети за овај злочин су и бивши чланови ратног Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и Стјепан Кљуић, те генерал Јован Дивјак.