У САНУ истичу да је Деспић својим богатим стваралачким опусом, теоријским радовима и педагошком дјелатношћу оставио неизбрисив траг у историји српске музике, због чега је његов одлазак велики губитак за Аакадемију и цјелокпуно српско друштво и културу.

Деспић је рођен 1930. у Београду, а студирао је композицију и дириговање и на оба смјера дипломирао 1955. године.

Деспић је потом почео да се бави педагошким радом у Музичкој школи "Мокрањац", а од 1965. године предавао је на Катедри за теорију Музичке академије, данашњег Факултета музичке умјетности у Београду, гдје је у звање редовног професора изабран 1979. године.

У САНУ напомињу да је Деспић аутор једног од најплодноснијих опуса у историји српске музике, са више од 200 дјела многобројних жанрова и врста као што су симфонијске и вокално-инструменталне композиције, концертна, камерна и клавирска музика, соло пјесме, хорови и музика за дјецу.

Међу његовим најпознатијим дјелима су "Симфонија у де-молу", "Дубровачки дивертименто" за симфонијски оркестар, "Концерт за Наташу", за клавир и оркестар, "Хумористичне етиде", "Вињете", "Музички речник" и "Дубровачки канцонијер", циклус за женски глас и чембало/клавир, наводе у САНУ.

За дописног члана САНУ изабран је 1985. године, а за редовног 1994. године.

У оквиру Академије обављао је дужност замјеника секретара Одјељења ликовне и музичке умјетности у периоду од 1986 о 1995. године и секретара Одјељења ликовне и музичке уметности од 1999. до 2011. године, а успјешно је руководио и концертном дјелатношћу Галерије САНУ.

За свој рад добио је бројна признања и награде, међу којима се издвајају Орден рада са црвеном заставо, Вукова награда, Мокрањчева награда и Изванредни Златни беочуг Културно-просвјетне заједнице Београда.

Фото: Screenshot/YouTube

Извор: srna.rs