Gligorije Giga Geršić rođen je 1842. u Beloj Crkvi i roditelji su ga od malih nogu naučili da radi, uči i zarađuje. Naredba mu je bila očev pogled. Bio je najbolji đak i kao takav odlazi da studira pravo u Beču, a kasnije u Pešti. Bio je briljantan student, jednostavno - najbolji.

Sa 24 godine Geršić je već profesor Rimskog prava na Visokoj školi koja će 1905. prerasti u beogradski Univerzitet.

Reč je bila o jednom o najkoloritnijih likova srpske prosvete, a Geršić je to ostao sve do današnjeg dana. Zato i ne čudi što je iza njega ostalo nebrojano mnogo anegdota i priča.

Nije se plašio ničega – osim promaje!

Kao profesor Gligorije Geršić je bio poznat po kašnjenju, pa mu je direktor davao lažni raspored gde uvek ima prvi čas i Giga bi taman dolazio na vreme - na drugi čas.

Držao je maestralna predavanja, bio je najomiljeniji profesor, mada je bio strog na ispitivanju. Mnogo je davao, mnogo je tražio.

Ostalo je zabeleženo i to da se profesor Giga užasno plašio – promaje! Zato su, kad bi on imao predavanja, u celoj školi svi prozori morali da budu zatvoreni.

Noćna ptica  (Gligorije Geršić)

Gligorije je bio noćobdija i voleo je lepe žene. Bio je boem, noći je provodio u kafanima, ali je vrlo malo pio. Porok mu je bio kartanje. Voleo je nadmudrivanje , a bio je previše umoran da bi se bacio na šah.

U hotelu "Grand" jednom je zaseo u 22 časa i karte su letele do 9 sati narednog jutra. Tada je od stola ustao jedan od igrača, neki mladić i rekao da ide na ispit.

- Kod kog polažete - pitao ga je Giga.

- Kod Vas - odgovorio je mladić.

- Sedu tu i odgovaraj -  uzvratio je professor i odmah počeo da ispituje.

Društvo se nije razišlo, a poročni student bio je niko drugi do Mijat Mijatović, kasnije slavni pevač koji je prvi snimio ploču sa starim srpskim pesmama.

Giga pred sudom

Čovek kao što je bio professor Geršić morao se zanimati i za politiku. Na početku je bio blizak liberalima, ali je onda promenio stranu i bio jedan od osnivača Radikalne stranke.

Zbog dugog jezika Giga je bio naoružan do zuba. Tako je, zbog učešća u Timočkoj buni, a kao radikal, stigao i do suda i to zajedno sa novinarom Perom Todorovićem. Čak i iz ovog mračnog perioda njegovog života ostala je anegdota.

Pera je mlad osedeo, pa je bojio kosu. U zatvoru toga nema, a blistavi um stupa na scenu.

- Vidite kakvu ste strahovladu zaveli, pa vam je novinar za par dana osedeo kao ovca - povikao je.

Sudija je Gigu odmah oslobodio jer se bojao šta će sve da kaže, a on mu nije dorastao.

Punjene tikvice ili ništa!

Ironično, nakon ovoga, Gligorije se zbližio sa kraljem Milanom Obrenovićem. Često su provodili sate u razgovoru, a monarh je znao da profesoru priča o državnim poslovima, ka oi problemima koje ima sa suprugom, kraljicom Natalijom, i sinom Aleksandrom.

Kralju se verovatno svidela svestranost koju je Giga imao, ali i njegova otvorenost. Profesor je govorio šest jezika, bio je izuzetno obrazovan, ali i poznat po tome što svakome govorio istinu u lice. Tako je postao lični savetnik kralja Milana i često sa njim boravio u prelepom letnjikovcu u Smedrevu.

Ipak, i blizak vlasti, Giga nije promenio svoju prirodu, Jednom je tako odbio poziv kralja da ostane na ručku, jer mu je žena spremila omiljene punjene tikvice.

Kralj, šta će, pošalje dvorska kola kod Gige kući da donesu jelo. Tek onda su zajedno ručali.

Nušićev “ujak”

Geršić je međunarodno pravo imao u malom prstu i u nekoliko navrata krajem 19. veka je bio ministar pravde.

Gligorije je bio genijalac. A – umeo je i da prepozna genijalce. Kada je dopao zatvora zbog pesme “Dva raba” Branislav Nušić, budući slavni srpski pisac, njemu je poslao pismo iz zatvora. Znajući da će pismo biti pročitano Nušić je u njemu Gligorija oslovljavao kao “ujaka”.

Preplašeni upravnik je odmah pustio budućeg slavnog komediografa užasnut mogućnošću da u zatvoru drži sestrića ministra pravde.

Giga je odmah prepoznao genijalnost mladića i poslao ga je za konzula u Makedoniju, a onda i na Kosovo. Do kraja života ga je zvao “sestriću”.

Poslednji dani

Gligorije Geršić je sve do kraja ostao jedinstvena ličnost srpske prestonice – kritičar svega što ne valja, britkog jezika, sjajan sagovornik i govornik.

Zabeleženo je da je sat vremena pre sahrane Stevana Sremca, javljeno profesoru da neko treba da održi govor. Veliki pisac je dostojno otišao jer je Geršić održao nekrolog o kome se dugo pričalo po beogradskoj čaršiji.

U penziju je kao član Srpske kraljevske akademije poslat 1907. Iako su ga svi poštovali, njegov britak, oštar jezik mnoge je posekao. Kralju Petru je na pitanje koga treba smeniti u vladi rekao: "Mnogo pitate!"  

Giga je pred večni odlazak rekao da se iznenadio kada je sabrao kroz šta je sve prošao!  Predstavio se Gospodu 1918. pred samo oslobođenje Beograda. Po ličnoj želji u sanduk su mu stavili kutiju cigareta i novi špil karata.

Verovatno bi nama danas rekao: “Oskudni smo u ljudima!"

Autor teksta: Dobrica Jovičić, prof. istorije

Izvor: istorijskizabavnik.rs