Подсјећамо да је прије неколико дана, Предсједништво СДС-а, искључило Жељка Бабића из те странке.

БАБИЋ: Као што је јавност могла да примијети у првих неколико мјесеци нисам имао дискусија у НСРС, а разлог је био што се нисам слагао са колегама посланицима који су користили све могуће начине да се створи конфликт и да претворе НСРС у циркус. Овдје не искључујем позицију а ни опозицију. Доношењем новог пословника о раду НСРС стекли су се колико толико бољи услови за рад. Сматрам да би се сви људи из политичког  живота Републике Српске требали сложити око једне чињенице, да смо сви нашим политичким дјеловањем допринијели у подјели и нетрпељивости измећу граћана Републике Српске. Рјечник који употребљавамо и начин вођења политике свакако утиче на подјеле у народу. Подијељен и посвађан народ Републике Српске не треба ни опозицији а ни позицији. Сматрам да би ово требао бити витални национални интерес свих нас за просперитет Републике Српске.

ФРОНТАЛ: Ви сте 27. дијете Вашег оца, одрасли сте у кући од 35 квадрата па је Ваша цијела породица доказ оне старе "Гдје дјеца нису бијесна, кућа није тијесна" можда боље од било кога на политичкој сцени знате шта су породичне вриједности као и шта је потребно за један јак колектив у коме постоји међусобно уважавање. Да ли опозициони блок у Народној скупштини почива на тим вриједностима, да ли су у опозицији "дјеца бијесна"?

БАБИЋ: Кад год ми поставе ово питање, емоције надиру сјећајући се мог дјетињства, оних дана када је и кора погаче била довољна да се наједемо. Оне преврте  коју је мајка Десанка пекла и ми нисмо могли дочекати да се охлади већ смо је кидали онакву врућу и пребацивали из руке у руку и пирили да се охлади, руке су горјеле, фигуративно, али нисмо испуштали нашу преврту. Живот у кући од 35 м2 имао је посебну чар нико од нас није био незадовољан, чак смо се борили ко ће први да легне на под да би спавао у ткз. кухињи гдје је био шпорет и гдје је било и најтоплије  у трошној старој кући. Говорити о дјеци политичара у временима у којим данас живимо је стварно незахвално имајући у виду да се нико од нас не одриче ничег и да смо спремни на све да би очували позиције и стандард живота. Сматрам да смо се одавно одрекли основних животних вриједности и да управо ми лично шаљемо погрешну поруку нашој дјеци и ако не промијенимо наш приступ животним вриједностима, онда немојте оптуживати ни моју а ни вашу дјецу.

ФРОНТАЛ: Многим старим члановима СДС није "сјела" онако срдачна добродошлица предсједника СДС Мирка Шаровића, најновијем члану Милану Радовићу, некадашњем кадру ДНС и омладинцу ПДП, коме је, између осталог, обећано мјесто потпредсједника СДС. Који је Ваш став по питању експресног примања и унапређења у највише страначке органе људи који су до јуче били у владајућој коалицији и користили све њене бенефите? Да ли је чланска карта довољна за амнестију?

БАБИЋ: Мислим да руководство СДС није добро схватило моје поруке путем средстава јавног информисања и донијело је одлуку онакву какву је донијело. СДС ће заувијек остати дио мене и нико ми тај осјећај не може ускратити. Нисам од оних људи који ће због чистог политикантства оптужити неког да је криминалац или да је капитал стекао на овакав или онакав начин. Па овом приликом исто тако желим да кажем да нисам ја ни тужилац а ни судија да причам о имовини господина Милана Радовића или господина Милорада Додика. Тиме би се требале бавити институције Републике Српске ако постоје релевантни докази а не људи из политичког живота, само из разлога да би остварили ситне политичке поене. О господину Милану Радовићу могу да кажем да је врхунски стручњак из области економије и да би сви пажљиво требали слушати и размислити о његовим ставовима. Прије свега желим да напоменем да ја лично ни једног тренутка нисам био против доласка господина Милана Радовића већ напротив. Ја сам кртиковао начин на који је он постављен односно именован на функцију замјеника предсједника  СДС и да такво именовање није у скалду са Статутом Странке. Свакако, да би подржао било који приједлог од стране Предсједника СДС а да је био у питању господин Радовић, али искључиво на органима странке односно Главном одбору СДС.

ФРОНТАЛ: Живјели сте у Италији, тамо сте покренули свој посао. Ријетки су случајеви да се онај ко оде из Републике Српске послије неког времена врати кући и ту настави свој живот и рад. Зашто сте се вратили? Будите искрени, да ли видите да млади људи овдје имају макар какву шансу за успјех? Прије свега мислимо на младе који хоће да покрену свој посао.

БАБИЋ: Мој животни пут није могао бити изабран, ја сам морао да одрастам брзо, размишљам још брже и самим тим да правим грешке. Мој одлазак у Словенију а потом у Италију су одлуке које су донесене и које са становиштва остварених резултата постигнутих радом а потом и добрим инвестицијама су једно али медаља има и другу страну. Ја у животу нисам имао пријатеља, сви они са којима сам одрастао су остали у Слатини а ја сам свој живот градио сам без помоћи брата сестре и других. Носталгија која остаје урезана не може се избрисати или платити новцем и било гдје да сам отишао носио сам са собом кућу од 35 м2 а то носим и дан данас. Млади људи који данас одлазе из Републике Српске су они који једноставно не желе да живе у земљи гдје те људе називају криминалцем, лоповом зато што имаш добро ауто, нове хлаче или кућу. То је цијелом свијету нормало само је код нас проблем. Млади ће остати или они који су отишли вратити се кад политика не буде више прва и кључна ствар у животу. Кад направимо амбијент да се ти исти људи осјећају дијелом система нормалних односа. Прије свега кад будемо имали успјешне спортисте, привреднике на примјер, а не да се људи по цијели дан свађају око тога шта је рекао Бабић или неки други политичар. Процес je дуг, али свакако да постоји шанса да се реализује. 

ФРОНТАЛ: У једном интервјуу сте рекли да су дјеца човјеково највеће богатство. Имате ли идеју како задржати младе у Републици Српској и како их мотивисати на то да овдје живе живот и стварају породицу?

БАБИЋ: Мислим да сам дијелом одговорио у предходном питању. Питање свих питања јесте, да ли су политичари у Српској спремни да се врате корак уназад и да се сложимо макар око питања који су од виталног нацоналног интереса за Републику Српску. 

1. Помирење народа а не политика. 

2. Република Српска је светиња о којој се не дискутује. 

3. Заједно тражити рјешења за пронаталитетну политику. 

4. Зауставити демографску катастрофу у Републици Српској .

 Држава без народа не треба ни опозицији а ни позицији

Фронтал