Медији већ спекулишу да је блаженопочивши митрополит Амфилохије оставио тестамент, док из цетињске Митрополије црногорско-приморске (МЦП) саопштавају да „нема никаквог митрополитовог тестамента, ако говоримо о општеобавезујућем завештању које се тиче целе Цркве и народа”.

Ректор Цетињске богословије Гојко Перовић за „Политику” је рекао да „нема никаквог митрополитовог тестамента, ако говоримо о општеобавезујућем завештању које се тиче целе Цркве и народа”. „Да га има – њега би саопштавала црквена администрација и управа Митрополије или на вишем нивоу Свети синод СПЦ, а пре тога то штиво свакако не би било тема медијских најава и спекулација”, каже Перовић и додаје да не искључује могућност да је митрополит имао комуникацију на личном и породичном плану са неким од верника и да му је оставио неку опоруку која се односи на његов лични и породични живот.

Ректор Перовић закључује да је митрополит оставио свој тестамент у виду свога 30-годишњег пастирског рада који је био препун вере, љубави и наде и да је то његово завештање и јасан пут како и куда треба да се иде. Међутим, адвокат МЦП, Далибор Каварић потврђује за „Политику” да је почивши митрополит Амфилохије оставио својеручни акт последње изјаве воље у писменом облику. „Неко га зове тестамент, неко завештање, опорука, и слично, али без икакве сумње у питању је акт последње воље који по суштини представља тестамент црногорскога митрополита. Ово не само да није чудно већ је у потпуности уобичајено, очекивано и редовно. Тако су чинили сви наши славни митрополити и владике. А ми и данас живимо и користимо се непролазним поукама неких од њих као што је на пример тестамент Светог Петра Цетињског”, казао је Каварић.

Он објашњава да не може да открије детаље, јер „у случају тестамента и оставштине било ког свештеног лица, а посебно епископа, постоје одређена црквена, интерна, правила која подразумевају образовање комисије која врши попис све оставштине па и наведене писмене опоруке”. „На крају се она саопштава онима на које се односи, а верницима и грађанима онај део завештања који се односи на њих, па ће тако бити поступљено и у овом случају”, каже адвокат. Он напомиње да је у овом случају постојао само један изузетак. „Наиме, како је у данима пре и у време митрополитове смрти дошло до веома тешког стања у земљи, те како је владичиним одсуством могло доћи до угрожавања виталних друштвених и црквених интереса са дугорочним штетним последицама, ја сам као пуномоћник и заступник Цркве на своју одговорност, са свим последицама које сам прихватао био спреман да на државној телевизији у Црној Гори, уживо и јавно прочитам тестамент ради дела у коме се сви позивају на договор и на озбиљност у актуелном друштвеном моменту када је било веома тешко стање које је претило да ескалира”, саопштава Каварић.

Он тврди да се РТЦГ уплашила да објави тестамент и да су тражили да им из Митрополије пошаљу писмени захтев „чиме су хтели у ствари да селективно из њега узму оно што би употребили на штету Цркве”

„Наравно то сам одбио. Како се у међувремену разболео патријарх и администратор наше епархије владика Јоаникије, а општа ситуација у друштву поправила, то сам у договору са надлежним епископом све оставио до његовог оздрављења и по његовим инструкцијама”, појашњава он.

Ипак, адвокат МЦП је за „Политику” изнео неколико детаља из митрополитове опоруке, али за то није имао дозволу надлежних архијереја. „Са сигурношћу вам могу посведочити да митрополит Амфилохије ни на једном месту у завештању и на било ком месту у тестаменту не доводи у питање јединство, канонски и уставни поредак СПЦ, хијерархију црквених органа, начин одлучивања и процедура прописаних уставом СПЦ. Зато сваки други јавни навод, нагађање и спекулацију о томе, апсолутно, чињенично, материјално, категорички одбацујем као нетачне, клеветничке и злонамерне са циљем да умање величину митрополита црногорско-приморског и његових великих дела. Наш владика је до своје потоње уре и задњег издисаја остао веран јединству и уставном поретку СПЦ и то је једина и света истина”, каже Каварић.

Тим поводом огласио се и бизнисмен Миодраг Дака Давидовић који је обелоданио да је наводно митрополит Амфилохије оставио за собом четири аманета. Први, да се се опет подигне конак Светог Василија Острошког; други, да се обнови капела патријарха Гаврила Дожића у морачким Врујцима; трећи, да се изгради спомен-дом патријарха Варнаве Росића и четврти, у коме је пркосно бранио светиње, да се обнови џамија у Пљевљима. На крају, скоро је несхватљиво да међу тим аманетима нема и оног који је на стотине пута јавно саопштавао – повраћаја Цркве светог Петра Цетињског, познате као Његошева капела, на Ловћен.

Извор: Политика