Први утисци о Јапану су импресивни. Очарава ефикасност и друштвени ред. Улице, ресторани, паркови, аутомобиле, станице, чисте, возови тачни, људи тихи, љубазни, поготово ако им се обратите на страном  језику.

Било где да дођете, пажљиво и одушевљено вас слушају, иако вас можда и не разумеју. Задовољни су да чују вашу причу, протумаче је на свој начин те виде могу ли извући неку поуку из тога. А ви имате утисак да сте им важни. Због тога је тешко одолети а да им не будете наклоњени. Уживате у свим благодатима једног софистицираног друштва, организованог до перфекције.  

Систем здравствене заштите је на завидном нивоу. Свугде се возите на покретним степеницама, било да се налазите у малим (конбини) продавницама, или у супермаркету, тржном центру, вишеспратницама  у центру Токија, Јокохаме или Осаке. У продавницама бирате између више десетина различитих врста млека, меса, маслинова уља, па некада морате да потрошите доста времена да одаберете намирницу. Понекад се чак и вратите кући а заборавите да купите оно по што сте заиста дошли.

Да изнајмите гарсоњеру или станчић, треба вам гарантор, особа која ће да сноси трошкове плаћања стана или штете коју причините а немате да платите. То не мора да буде држављанин Јапана.

Фото Пиксабеј

После прве године и даље сакупљате информације о познатим местима, парковима и догађајима. Пажљиво слушате утиске или препоруке других и у већину њих вјерујете. Када почињете разумијевати јапанску културу боље се осећате, а Јапан сте прихватили без много критицизма.

Након три године боравка у Јапану запитате се како у овом стољећу може постојати овако тежак и неефикасан систем писања. Тражите разлику између писма „катакане” и писма „хирагане”. Верујете да би због компјутера и Јапанци требало да промене њихов систем писања у алфабет.  

Добро сте упознали климу, али се и даље чудите како да кишна сезона долази баш у јуну. Можда само на југу Јапана, на Кјушу, а након тога до Токија ка северу.

И поред опреза, фрустрирани сте висином рачуна за струју. Релативно добро већ познајете и политичку сцену. Уочили сте неколико важних политичара који се појављују на ТВ и држе кратке говоре. Међутим, постајете незадовољни и тражите више истине о „лобијима из сенке”.

Фото Пиксабеј

Схватили сте да су прави центри одлучивања заправо, далеко од ваших очију и осећате се помало издано. Фрустрирани сте потребом понављања истих ствари на разним местима. Више не потцењујете никога. Тешко разлучујете релевантне од ирелевантних бизнис картица. Скептични сте и засићени.

Умарате се од њихове упорности и прозаичних питања. Сакупљате додатно стрпљење да добијете одговоре на нека једноставна питања.

Чули сте доста прича о мешаним браковима. Питате се зашто толико младих девојака жели да се уда за некога из Америке, Канаде или Аустралије, Србије, БиХ, Хрватске и да напустити овакво перфектну земљу?

Све је дужа листа производа којих се уздржавате да купите због њихове неумерене цене, која зависи од тајфуна и кишне сезоне. Ослобађате се илузије да ће цене воћа једног дана постати нормалне. Све чешће постављате питање - зашто су толико затворени?

Проверавате на више страна, јер сте радознали да откријете где се доиста дешава стварни живот у овој савршено организованој земљи.

После пет година живота у Јапану ви сте научили да примате, али и обавезно узвраћате мале поклоне добијене у знак захвалности од комшије, колеге, шефа на послу, породичних пријатеља.

Пажљиво контролишете листу послатих новогодишњих честитки, да ли сте свима послали или узвратили новогодишњу карту. Ако сте закаснили, чекате да се отворе књижаре и са журбом узвраћате новогодишњу карте онима које сте прескочили.

Већ живите са уверењем колико су овде важни детаљи. У тим мајушним детаљима лежи ваш успех у контактима. Нипошто не смете изоставити одговор на било коју и-мејл поруку. Строго водите рачуна о рођенданским честиткама.

Важно је да упамтите свако име и уз њега додате то неизоставно -„сан” – господин односно „гђа”. Увијек је важно показати захвалност. Обавезно на време честитати сваки успех, спортску побједу, освојени трофеј, рођење детета, куповину куће, ауто, полазак у школу… Тако и ваше име улази на њихову листу почасних званица.

Фото Пиксабеј

Ваша свакодневица сада је обликована овдашњим обичајима и правилима. Док разговарате, проналазите да се и ви благо наклањате према саговорнику и трудите се да сваки разговора започињете и завршавате са неколико јапанских стандардних фраза.

Повремено се видите са неким од наших људи који већ дуже раде у овдашњим компанијама. Распитујете се како су име дали своме сину. То исто чините и са нашим малобројним људима који су овде привремено или трајније настањени.

Потпуно сте се навикли да срећете особе необичних занимања. У супермаркету, банци, пошти, и другим местима где се нуде производи те услуге, на улазу увијек вас дочека осмех беспрекорно дотераног  „помоћника муштерије” са питање: „Шта цењена муштерија данас намјерава урадити у нашој банци?” И поред тога што већ стотину пута улазите у исту банку или пошту не смета вам ова љубопитљивост. „Помоћник муштерије” увијек вас допрати до шалтера где сте можда раније већ били десетину пута, или вам помаже да изаберете формуларе које сте бирали већ толико пута.

У метро станици, осим „помоћника путника”, постоји и скривени контролор правилног рада и употребе машине за карте. Већином он, а ређе она, налази се с друге стране аутомата и упозори вас да сте заборавили узети рачун са аутомата.

Пре него што помислите како смо ми Балканци најпаметнији и најталентованији људи морате видети и како то други раде, на пример Јапанци.

А ја често преиспитујем наше навике и традицију, иако сам већ утонуо у тежње и осјећам шта су снови ове особене цивилизације.

Извор: politika.rs

Младен Јовић, Јапан