У извјештају се истиче да Турковићева као министар иностраних послова не поштује Устав БиХ настојањима да спољну политику БиХ претвори у приватно власништво СДА.

- Устав БиХ Предсједништву БиХ изричито даје одговорност за `вођење спољне политике БиХ`. Да би поштовао Устав, дакле, министар иностраних послова БиХ мора ускладити званичне ставове за које се залаже са ставовима Предсједништва. Нажалост, Турковићева не поштује уставну архитектуру БиХ и заступа ставове СДА, а не ставове Предсједништва - појашњено је у тексту.

Као примјер је наведен случај из фебруара 2020. године, када је Турковићева позвала замјеника, амбасадоре и отправнике послова из сарајевских амбасада на састанак у Министарство иностраних послова.

Упркос чињеници да је састанак сазвала у својству министра иностраних послова, Турковићева је користила ту прилику да тим дипломатама објасни ситуацију у БиХ искључиво из свог угла, односно угла СДА.

- Већ по навици заобилази амбасадоре и друго особље амбасада БиХ који су Срби. Такође је одбила да свјетским лидерима достави одређена писма српског члана Предсједништва БиХ и предсједавајућег Савјета министара - наведено је у посебном прилогу извјештаја, посвећеном понашању министра иностраних послова.

У документу се додаје да је на почетку кризе у вези са ковидом 19 Турковићева покушала да опструише настојања Републике Српске да обезбиједи помоћ пријатељских земаља у Европи за борбу против пандемије.

У извјештају се напомиње да се Турковићева, без овлашћења Предсједништва БиХ, обратила високом представнику ЕУ Жозепу Борелу и мађарском министру иностраних послове Петеру Сијарту, жалећи се да европске државе шаљу помоћ Републици Српској и наводећи да сва помоћ мора ићи на ниво БиХ.

- Осим тога што је њено заобилажење институција БиХ непримјерено само по себи, писмо које је упутила једноставно је нетачно. То што ентитети траже и добијају помоћ директно од других земаља у потпуности је у складу са Уставом БиХ, а савршено је примјерено да јединице федералне државе обезбјеђују помоћ страних држава - напомиње се у извјештају.

У документу се наводи да Турковићева упорно користи свој положај у Савјету министара да блокира формирање стручног тима који ће се позабавити плановима Хрватске да изгради одлагалиште нуклеарног отпада на Трговској гори, на граници са БиХ у близини Новог Града у Републици Српској.

У тој опструкцији је упорна упркос званичном противљењу Предсједништва БиХ плановима Хрватске, истиче се у документу.

Извјештај указује да о приоритетима Турковићеве као министра иностраних послова говори и њена реакција на наводе да је амбасадор БиХ у Пакистану издао неколико хиљада лажних виза.

У мају Тужилаштво БиХ покренуло је истрагу у вези са наводима да је амбасадор БиХ у Пакистану Сакиб Форић незаконито издао визе за неколико хиљада пакистанских држављана.

Услиједили су извјештаји Граничне полиције БиХ да су пакистанским грађанима лажно одобрене визе путем Амбасаде БиХ у Исламабаду.

Министарство безбједности у Савјету министара упозорило је Предсједништво БиХ да је амбасадор Форић издао запањујући број сумњивих виза, чак 3000. Форић, којег је на мјесто амбасадора изабрао предсједник СДА, био је виши бошњачки командант током рата у БиХ деведесетих година прошлог вијека.

У тексту се подсјећа да је тадашњи министар безбједности Фахрудин Радончић, Бошњак, назвао издавање виза безбједносном пријетњом, те навео да се у БиХ налази 9.500 Пакистанаца чији је идентитет непознат органима власти у БиХ, као и да пакистански органи власти одбијају да званичницима БиХ помогну да их идентификују.

Радончић је такође указао на податак да су двојица Пакистанаца која су прошла кроз БиХ осумњичена за терористички напад у Француској.

- Умјесто да помогне у истрази ових озбиљних навода колеге Бошњака, Турковићева је пожурила да стане у одбрану амбасадора Форића и пакистанског амбасадора - указује се у извјештају.

У документу се наводи да, чак, и прије именовања, ранији рад Турковићеве јасно говорио да није погодна за функцију министра иностраних послова, нарочито не у земљи са три равноправна конститутивна народа са различитим вјерским традицијама.

- Током рата у БиХ, Турковићева је играла кључну улогу у подржавању радикалних исламистичких муџахедина који су се борили у редовима бошњачке војске, а нарочито када је била на мјесту амбасадора у Хрватској - наводи се у прилогу извјешатаја Савјету безбједности.

У тексту је указано и на говор који је у Представничком дому Конгреса САД 2005. године одржао представник Трент Френкс из Аризоне, који се обрушио на Стејт департмент зато што је дозволио именовање Турковићеве на мјесто амбасадора БиХ у САД, указујући на њену подршку радикалним исламистима.

Он је објаснио да су, под њеним руковођењем, Амбасаду БиХ у Загребу "СДА и њено руководство непрестано користили за издавање босанских путних исправа, виза, статуса хуманитарног радника и логистичку подршку радикалним исламистичким муџахединима који су одлазили у БиХ да тамо војују свој сопствени џихад".

Према његовим ријечима, "појединци као што је Анвар Шабан, духовни вођа Ал каиде у Босни и рођак Осаме бин Ладена, Абу ал Маданија, који је убијен у борбама у Сарајеву, па чак и Осама бин Ладен лично, улазили су у Босну преко Загреба".

У тексту се наводи и да је 2015. године НАТО одбио именовање Турковићеве на мјесто амбасадора при НАТО-у зато што није прошла провјере.

У извјештају се упозорава да Турковићева своје блиске везе са исламским радикалима и терористичким групама одржава и данас.

- У децембру 2019. године отпутовала је у Катар у посјету Јусуфу ал Карадавију, духовном вођи Муслиманског братства и предсједнику Уније добра, групе коју су САД прогласиле `посебно означеном глобалном терористичком организацијом` - додаје се у тексту.

У прилогу извјештаја наводи се да се Турковићева хвали докторатом из међународних односа са Универзитета Pacific Western установе која је раскринкана као фабрика лажних диплома и затворена по налогу суда.

- Страни интереси треба да схвате да су њена академска звања лажна, да не говори у име БиХ и да су њене везе са радикалним исламским групама извор озбиљне забринутости многих у и БиХ и изван ње, чак и многих Бошњака - закључак је посебног прилога 24. извјештаја Републике Српске Савјету безбједности.

Извор: srna.rs