Градиће је Електропривреда Републике Српске, на платоу Зубаца код Требиња, након што је Влада донијела одлуку о концесији за изградњу Соларне електране Требиње 1. Досадашњи, готово занемарив удио електричне енергије из домаћих соларних електрана, требало би да буде повећан на четири одсто, од укупно произведене електричне енергије у Српској.

То би био нови квалитетан допринос укупно произведеној енергији из обновљивих извора, и у складу је са стратегијом развоја домаће енергетике. Ограничавајући фактор, на бх. нивоу, биле су издате дозволе и попуњен потенцијал од 133 мегавата за соларне и вјетро електране.

- Међутим, регулаторно тијело је одобрило нови оквир за нове вјетро паркове, тако да ћемо и осталу припремљену документацију усмјерити према Влади, како бисмо добили нове соларне електране типа Љубиња, Требиња 2 и Требиња 3 - навео је Лука Петровић, в.д. директора Електропривреде Републике Српске.

Предност подручја Херцеговине је велики број сунчаних дана у години. Солар Требиње 1 имаће инсталисану снагу 73 мегавата, са годишњом производњом од стотину девет гигаватчасова струје.

- Електрана ће производити два до два и по пута више електричне енергије у љетном периоду. То је јако значајно јер су у љетном периоду дотоци у акумулације хидроелектрана знатно мањи, а и производња хидроелектрана је мања - појашњава Жељко Ратковић, директор дирекције за инвестиције МП Електропривреда.

Соларна фотонапонска електрана Требиње 1 требало би да буде изграђена на на површини од 120 хектара. Наредних дана очекује се добијање грађевинске дозволе, а први радови требало би да почну у наредних шест мјесеци.

У изградњи би учествовала домаћа радна снага и грађевинска оператива, уз запошљавање одређеног броја радника послије изградње. Концесиона накнада у градски буџет износила би око 500.000 КМ.

Градоначелник Требиња Мирко Ћурић каже да ће та средства бити уложена у инвестиције и инфраструктурне пројекте.

За домаћи систем до сада су струју испоручивале мале соларне електране. У прошлој години произвеле су симболичних 7,3 гигаватчаса, или 0,1 одсто у односу на укупно произведену електричну енергију.

- Обавезе које проистичу из уговора о успостављању Енергетске заједнице, поготово нове обавезе из енергетске транзиције, предвиђају већу интеграцију обновљивих извора, поготово оних обновљивих извора који функционишу на тржишним принципима, без одговарајућег подстицаја - наводи Александар Јегдић, секретар Регулаторне комисије за енергетику Републике Српске.

Раније изграђене мале соларне електране су углавном у систему подстицаја, што неће бити случај са Соларном електраном Требиње 1.

Извор: РТРС