Родно место Николе Тесле основано је и насељено 1577. године искључиво српским становништвом, а на првом великом попису из 1847. године записано је 1.520 православних Срба.

Касније ће се тај број знатно увећавати, све до 1941. године, када ће почети насилна покатоличавања и масовна убијања од стране НДХ.

Тада је убијена и најближа родбина Николе Тесле. Све се поновило и у последњем рату.

Милојко Будимир, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске рекао је за РТС да је у Смиљану био у августу и да сваки пут када посети родни крај код извора реке Зрмање у општини Грачац, обиђе и нека места.

"Раније сам обично ишао према Далмацији, Книну или према Бенковцу и Задру, али овај пут са братом новинаром посетили смо Смиљан, обишли цркву и родну кућу Николе Тесле", рекао је Милојко Будимир.

Говорећи о животу у Смиљану, подсећа на Илиндан 1941. године када је убијено више од 500 Срба из тог села. Поред цркве се налазила спомен-гробница, где су били сахрањени.

Каже да је ту био споменик са именима настрадалих до 1991. године, али је уништен и тај споменик, тако да тог списка више нема.

Свештеник Драган Михајловић је подигао крст испред цркве где је службовао Милутин, отац Николе Тесле.

Црква Светог Петра и Павла у Смиљану је 2005. била руинирана, иначе, оштећена у Другом светском рату.

Обновњена црква и родна кућа 

"Црква је 1964. обновљена и у овом рату изнова оштећена и те 2006. приликом обележавања 150 година од рођења Николе Тесле - успостављен је меморијални центар, обновљена црква и кућа и уведна струја у кући Николе Тесле", испричао је Будимир.

Тамо се налази спомен-збирка. "Говори се о Буњевцима о Власима и онај ко није упознат са историјом не може закључити да је Тесла био Србин. Да ли то може бити један од фалсификата који се стално подмећу иако сви знамо ком је припадао Никола Тесла, и чијег је рода", каже Будимир.

До 2006. није било струје у родној кући Николе Тесле.

"Много је села у Лици где има повратника, где су неки остали иза Олује а да нису добили струју. Плашим се да док дође струја неће бити Срба. Бројка се смањује. У општини Грачац која је једна од највећих општина на подручју Хрватске, стање је још теже, два становника на километар квадратни. Нема перспективе ни за Хрвате, нема привреде, од пољопривреде и сточарства се не може живети", указао је Будимир.

"Од Госпића до Грачаца према Книну је све необрађено" 

Према његовим речима, од Госпића до Грачаца према Книну је све необрађено, ту су била плодна поља, углавном су тамо сада животиње, ловишта и понеки Србин поватник или ко је остао после Олује.

"Кроз Удружење Срба из Хрватске смо предузимали низ акција, борили смо се да се врате одузета станарска права, да се врате пензије, да тај повратак буде одржив. Будући да то није урађено, надамо се да пошто су Срби добили једног потпреседника у Влади да би ситуација могла да се мења, што би омогућило повратак људи и квалитетни начин живота", каже Будимир.

Деветог септембра 1993. године нападнуто је подручје Госпића.

Удружење породица несталих "Суза" сваке године организује парастосе поводом тужних датума из новије историје од 1991. до 1995.

Сутра у 11 сати у Цркви Светог Марка одржаће се парастос за све који су погинули - нападнута су три подвелебитска села, убијено је 88 војника, полицајаца и цивила. Неки нису индентификовани нити пронађени.

У тим подвелебитским селима готово да нема никога, таква је судбина већине села на простору Лике, указао је генерални секретар Удружења.

Већине споменика из НОБ-а нема 

С обзиром да је археолог историчар, Будимир указује да сваки пут када му се прижи прилика да нешто забележи о том крају онда то и покуша и да објави.

"Објавили сам 20 зборника - грађански рат у Хрватској где се пише о ономе што се десило. Свако село је добило неку монографију. Послдња коју смо направили је о нашем крају Зрмања, о насељавању, о историјским споменицима. Треба споменути да већине споменика нема.

Поменули смо Госпић, сви споменици из НОБ-а су уништени, тамо је убијено више од 40.000 људи и бачено у велбитске јаме", каже Будимир.

"Има споменика Спепинцу и Туђману, а нема контаката са антифашистичком борбом, нити можете видети који споменик", рекао је Будмимир.

Позвао је земљаке да не заборљвљају завичај. "Ми то радимо преко књига, али то није довољно. Треба га посетити и обновити кућу ко год може. Хрватска кроз програм стамбеног збрињавања није вратила одузета станарска права која нису суспституција и ту би морали бити активнији на том плану јер трећина простора у Хрватској где су живели Срби је пуст простор где нема живота", закључио је Будимир.

Извор: РТС