Упркос противљењу грађана са обје стране ријеке Уне, као и представника локалних власти у сливу ријеке Уне у Републици Српској и ФБиХ, владе Унско-санског кантона, власти Републике Српске и БиХ, Хрватска планира да радиоактивни отпад из Нуклеарне електране "Кршко" одлаже у бившој касарни "Черкезовац", у општини Двор, на самој граници са БиХ.

И поред протеста и упозорења да би изградња одлагалиштав могла да угрози тамошње становништво, у јеку кризе са вирусом корона, бивше војно складиште "Черкезовац" предато је 31. марта на употребу Фонду за финансирање разградње и збрињавање радиоактивног отпада. Предало га је Министарство заштите околине и енергетике  Хрватске.

Према међудржавном споразуму, Хрватска свој дио отпада из Кршког мора преузети од Словеније 2023. године, па у Фонду за финансирање разградње крећу у израду пројектне документације, безбједносних студија и студије утицаја на животну средину.

Јутрос је истекао рок за доставу понуда у отвореном поступку јавне набавке за израду документације  и спровођење активности за издавање дозвола за изградњу Центра за збрињавање радиоактивног отпада.

У Фонду напомињу да ће бити спроведено више истражних радова за утврђивање геолошких и осталих карактеристика терена, те нулта радиолошка мјерења за утврђивање постојећег нивоа радиоактивности околине.

- За градњу Центра потребно је добити локацијску и грађевинску дозволу, те након тога употребну дозволу којој претходи потврда тијела надлежног за радиолошку и нуклеарну безбједност о могућности почетка рада складишта - наводе из Фонда.

Почетак градње Центра планиран за 2023. годину, а завршетак за 2024. годину, а процијењена вриједност градње износи 10 милиона евра, а у Фонду појашњавају да то укључује и истражне радове, пројектовање и добијање дозвола за рад.

Складишта Центра пројектују се за прихват око 3.000 кубних метара радиоактивног отпада, што је, како наводе у Фонду, половина укупне количине погонског и декомисијског отпада из електране у Кршком, те институционални нуклеарни отпад настао на подручју Хрватске, укључујући и радиоактивни отпад настао разградњом складишта у Институту "Руђер Бошковић" и Институту за медицинска истраживања и медицину рада.

- Из Нуклеране електране "Кршко" ће у центар бити допремљено нешто мање од 3.000 кубних метара отпада који ће прије складиштења бити отпремљен на обраду и кондиционирање у неки од европских центара за обраду радиоактивног отпада. У Центар ће се запримати обрађен и кондициониран у лиценциране бетонске спремнике - појашњавају у овом Фонду.

Стратегије

Према Националном програму спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, искориштених извора и истрошеног нуклеарног горива, који је Влада Хрватске донијела крајем 2018. године, Трговска гора и Черкезовац предвиђени су као локација дугорочног складишта тог отпада.

Ипак, тада је још постојала могућност да се Хрватска и Словенија договоре о градњи заједничког складишта отпада из Нуклеране електране "Кршко", али до тог договора није дошло.

Извор: Глас Српске