Не само да поступци америчких војника и припадника обавештајних служби који су деловали у Авганистану или било где другде не смеју да буду истраживани, него ће против свих који су укључени у утврђивање истине, па чак и против чланова њихових породица, САД наметнути економске санкције и ускратити им визе. Ову одлуку декретом је наложио амерички председник Доналд Трамп како би се „заштитиле америчке трупе и национални суверенитет”.

Међународни кривични суд (МКС) у Хагу, који је у марту званично одобрио покретање истраге против починилаца ратних злочина, укључујући авганистанске владине снаге, талибане и америчке трупе, високи званичници администрације назвали су „преким судом”.

Амерички председник је у среду донео одлуку, а дан касније послао четворицу високих званичника да је саопште новинарима, и то без прилике за постављање питања. Питања, међутим, постављају бројне институције, заштитници људских права и државе на чијим територијама се налазе амерички војници. Санкције су проширене две године пошто је најављена истрага злочина против човечности, која укључује мучења, убиства цивила и силовања почињена у Авганистану и у објектима ЦИА у Европи. Отворена истрага против америчких војника у Вашингтону је оцењена као „напад на суверенитет”, а државни секретар Мајк Помпео је рекао: „Када припадници нашег народа учине нешто погрешно, по закону кажњавамо те људе, колико год ретки били, јер нарушавају углед наше сјајне америчке војске и наших обавештајних служби”.

МКС, међутим, одобравајући истрагу, није сматрао да су САД спремне да то учине. Још 2017. године главна тужитељка суда Фату Бенсуда је поднела захтев за истрагу, закључивши да има довољно информација којима се може доказати да су америчке снаге „починиле мучења, окрутно су поступале, деградирале лично достојанство, починиле силовања и вршиле сексуално насиље” у Авганистану, углавном 2003. и 2004. године, и касније у тајним објектима ЦИА у Пољској, Румунији и Литванији.

САД нису потписница Римског акта о оснивању овог међународног суда, који је ступио на снагу 2002. године с мандатом да истражује злочине против човечности и геноцид (123 државе признају његову надлежност), али је Вашингтон сарађивао са судом у процесима против Руанде и бивше Југославије. Борба за привођење правди војника који су починили злочине у Авганистану трајала је две године уз много препрека. Неколико тужби против припадника америчких снага је већ одбијено, а Трамп је помиловао једног осуђеног за злочине почињене 2010. у Авганистану. Захтев за истрагу главне тужитељке судије су првобитно одбиле са закључком да „неће допринети постизању правде”, али је одлука поништена након њене жалбе. Председавајући судским већем пољски судија Пјотр Хофмански је само неколико дана по потписивању мировног споразума између САД и талибана у марту одобрио истрагу упркос америчким притисцима.

Пошто је бивши саветник за националну безбедност Џон Болтон запосленима у МКС претио санкцијама уколико наставе с кривичним поступцима против америчких или савезничких трупа (укључујући и Израел), прошле године је тужитељки из Гамбије укинута америчка виза. Како је било очигледно да тужитељка не одустaје од покретања прве истраге против америчких војника, Помпео је своје запрепашћење исказао рекавши да је то „заиста невероватна акција једне неупадљиве политичке институције која се маскира као правно тело”. Он је на јединствен став позвао и савезнике, нарочито оне у НАТО-у, упозоривши их да би њихови војници могли бити следећи.

Ипак, подаци су били неумољиви: УН су у првој половини 2019. констатовале скоро 4.000 цивилних владиних и америчких жртава, од којих су више од 40 одсто жене и деца. И док су се водили преговори, у нападима из ваздуха су гинули цивили, а авганистански председник Ашраф Гани је прошле године наредио истрагу поводом свирепог убиства четворице браће за које су осумњичени припадници обавештајне агенције коју финансира ЦИА.

Амерички главни тужилац Вилијем Бар је у четвртак најавио да су санкције само први корак „привођења” МКС одговорности за прекорачење мандата и кршење суверенитета САД, али и због корупције. Поменуо је и да је суд изложен манипулацијама страних сила „попут Русије”, али није даље образлагао ову констатацију.

Медији тврде да је одлука САД да стави МКС под санкције донета у сарадњи с Израелом, приликом посете премијера Бењамина Нетанијахуа Вашингтону крајем јануара. Нетанијаху је само неколико сати по објављивању честитао на одлуци, такође назвавши суд „преким”, корумпираним и пристрасним. Израел није споменут у Трамповој наредби, али га је навео Помпео пред новинарима.

„Какав болан процес, гледати како велику и инспиративну нацију претварају у бесрамну државу људи без осећања одговорности за свој народ, друге нације и будуће генерације”, написао је на „Твитеру” швајцарски експерт за међународно право и специјални известилац УН Нилс Мелцер.

Извор: politika.rs