У 23. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН наглашава се да Република Српска, као страна Дејтонског споразума, остаје у потпуности посвећена Споразуму, укључујући Устав БиХ.

 

- Република Српска поштује правну структуру, права и обавезе из Споразума -укључујући и оне из Устава БиХ /Анекс четири/ Дејтонског споразума и позива друге стране и свједоке да поштују овај споразум - наводи се у извјештају.

 

У извјештају се напомиње да то подразумијева поштовање аутономије ентитета и права конститутивних народа, гарантованих Уставом БиХ, као и уздржавање од уплитања у унутрашња питања БиХ.

 

Република Српска наставља да подржава БиХ како је уређена Уставом БиХ и наставиће да се залаже за пуно спровођење Дејтонског споразума. Српска има пуно право да инсистира на потпуном поштовању структуре успостављене Дејтонским споразумом.

 

Супротно наводима неких критичара, Република Српска нема план сецесије од БиХ.

 

- Дејтонски компромис успјешно чува мир у БиХ скоро 25 година. БиХ може бити сасвим функционална ако јој се дозволи да функционише у складу са Уставом БиХ. БиХ може имати сјајну будућност као успјешна и стабилна земља, али та се будућност мора градити у складу са Дејтонским споразумом - пише у извјештају.

 

Остали актери у БиХ и међународна заједница, такође, имају обавезу да поштују Дејтонски споразум да би БиХ била успјешна и просперитетна земља.

 

Нажалост, СДА и друге бошњачке политичке странке никада нису прихватиле дејтонски компромис и неуморно раде на његовом поништавању.

 

Високи представник међународне заједнице већ је, одлукама и присилом, постигао добар дио плана СДА да централизује БиХ, али бошњачке странке нису задовољне.

 

У извјештају се подсјећа да је СДА усвојила Декларацију у којој позива на потпуно укидање дејтонског уређења - укључујући ентитете и механизме заштите конститутивних народа, а у прилог унитарне државе под доминацијом ове странке.

 

СДА је прошле године најавила и да ће од Уставног суда БиХ тражити да прогласи и име Република Српска неуставним, упркос чињеници да је то име неколико пута наведено у Уставу БиХ и, наравно, у Дејтонском споразуму.

 

Одређени елементи у међународној заједници не схватају ни значај дејтонских начела за будућу стабилност и успјех БиХ и настављају да подривају дејтонско уређење.

 

Највише пада у очи то што високи представник и даље присваја диктаторска овлашћења над БиХ која су опречна његовим стриктно дефинисаним одговорностима из Анекса 10 Дејтонског споразума. Поред тога, високи представник користио је самоприсвојена диктаторска овлашћења за централизацију БиХ супротно дејтонском систему.

 

Многи од његових централистичких диктата постигли су само дисфункцију и створили препреке ефикасном вршењу стандардних задатака власти, о чему свједоче проблеми које је узроковала интервенција у реституцију земљишта у Републици Српској.

 

Штавише, високи представник ниједном није осудио настојања СДА и других бошњачких странака да пониште дејтонски компромис кроз подривање ентитета и права конститутивних народа БиХ.

 

Неке стране дипломате понекад говоре о дејтонском уставном систему као пуком скупу привремених мјера.

 

На примјер, амерички специјални представник за Балкан Метју Палмер изјавио је да "Дејтонски споразум никада није ни требало да буде фиксан, него промјењив оквир".

 

Ово је нетачан историјски приказ, пошто су стране које су учествовале у преговорима у Дејтону знале да је споразум морао бити конкретан, детаљан и свеобухватан, без неријешених питања и потенцијалног извора политичког сукоба. У ствари, израз "промјењив оквир" је оксиморон.

 

Оно што се мијења усљед привремених политичких циљева укључених страна или спољних сила никако није оквир, него управо његова супротност; цјелокупна сврха оквира је да утврди фиксне параметре.

 

- Штавише, овакви коментари, чак и када су дати у најбољој намјери, додатно охрабрују СДА да тражи укидање ентитета и других дејтонских механизама заштите конститутивних народа у БиХ и тјерају друге групе, којима је Дејтоном гарантована одређена мјера заштите и аутономије, да се осјећају угрожено и реагују сходно томе - наводи се у извјештају.

 

Влада Републике Српске усвојила је извјештај Савјету безбједности УН који је, у име Републике Српске као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама члановима Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић.

 

 

Извор: СРНА