Ovaj paket je namjenjen rješavanju hitnih zdravstvenih i humanitarnih potreba uzrokovanih COVID-19 pandemijom, kao i pomoći socioekonomskom oporavku.

Pored pojačane podrške, Komisija daje svoj doprinos uoči sastanka lidera EU i Zapadnog Balkana 6. maj 2020. godine u vidu nacrta širih parametara dugoročne podrške koja će biti predstavljena tokom ove godine kao Ekonomsko-investicioni plan za region. Šefovi država i vlada EU i Zapadnog Balkana okupiće se 6. maja 2020. godine na sastanku lidera EU i Zapadnog Balkana u cilju rješavanja zajedničkih izazova. Samit se prvobitno trebao održati u Zagrebu, ali će se sada, zbog COVID-19 pandemije, održati putem videokonferencije.

„Imamo posebnu odgovornost da u ovoj pandemiji pomognemo našim partnerima na Zapadnom Balkanu, jer je njihova budućnost nesumnjivo u Evropskoj uniji. EU mobilizuje značajan finansijski paket, potvrđujući time svoju snažnu solidarnost. Zajedno ćemo prebroditi ovu krizu i oporaviti se. Pored toga, nastavićemo sa podrškom regionu, između ostaloga i sa reformama koje su neophodne na njihovom putu ka EU, jer će oporavak biti djelotvoran samo ukoliko zemlje nastave da ispunjavaju svoje obaveze", izjavila je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen.

Komesar za susjedstvo i proširenje Oliver Verhelji, naglasio je da je Evropska unija reagovala brzo i sveobuhvatno da pomogne Zapadnom Balkanu u rješavanju pandemije COVID-19, sa osiguranjem ubjedljivo najvećom finansijskom pomoći, ali i otvorenim pristupom brojnim inicijativama EU. 

"Naš rad će se nastaviti i kroz pripremu Ekonomsko-investicionog plana za region, kako bismo se uhvatili u koštac s teškim socioekonomskim efektima krize, modernizovali ekonomije u regionu, podržali reforme i započeli sa prevazilaženjem jaza u razvoju, te na taj način ljudima brže pružiti konkretne koristi", rekao je Verhelji.

EU podrška Zapadnom Balkanu u suzbijanju koronavirusa

Paket finansijske podrške EU u vrijednosti od preko 3,3 milijarde evra obuhvata preraspodjelu sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć u iznosu od 38 miliona evra za hitnu podršku zdravstvenom sektoru, prvenstveno kroz isporuku neophodnih sredstava za spasavanje života poput lične zaštitne opreme, maski i respiratora; 389 miliona evra za potrebe socioekonomskog oporavka i paket od još 455 miliona evra za ponovno pokretanje privrede, u bliskoj saradnji s međunarodnim finansijskim institucijama. U to je takođe uključen prijedlog za 750 miliona evra makrofinansijske pomoći i 1,7 milijardi evra paketa pomoći Evropske investicijske banke.

EU takođe osigurava hitnu humanitarnu pomoć ugroženim izbjeglicama i migrantima u iznosu od 4,5 miliona evra i 8 miliona evra za rješavanje gorućih potreba u migrantskim kampovima širom regiona.

Zbog izbijanja pandemije koronavirusa, Zapadni Balkan je takođe aktivirao Mehanizam Unije za civilnu zaštitu (UCPM) i već je počeo da prima pomoć u vidu isporuke opreme i repatrijacije svojih građana iz zemalja članica i zemalja koje učestvuju u Mehanizmu. 

Nadalje, s obzirom na evropsku perspektivu, EU tretira Zapadni Balkan kao privilegovane partnere kroz omogućeni pristup brojnim inicijativama i instrumentima koji su rezervisani za zemlje članice EU. To obuhvata, na primjer, zajedničku nabavku medicinske opreme, čime je region izuzet iz šeme EU za traženje prethodnog odobrenja za izvoz lične zaštitne opreme, i time se osigurava brz protok esencijalnih roba preko kopnenih granica putem „zelenih transportnih traka“, te snabdijevanje testnim materijalom EU radi osiguranja ispravnog funkcionisanje testova na koronavirus na Zapadnom Balkanu. Region je takođe pridružen radu relevantnih zdravstvenih tijela.

Dalji koraci – ekonomsk-investicioni plan za oporavak

Zapadnom Balkanu će biti potrebna kontinuirana podrška za rješavanje efekata pandemije nakon završetka neposredne krize. Evropska komisija će tokom ove godine predstaviti ekonomsko-investicioni plan za region, s ciljem podsticanja dugoročnog oporavka, ubrzanja ekonomskog rasta i podrške reformama potrebnim za iskorake na putu ka EU.

Takođe će obuhvatiti značajan investicioni paket za region. Za period 2021-2027. godine, Komisija je predložila ukupni iznos sredstava za Instrument za pretpristupnu pomoć III u vrijednosti od 14,5 milijardi evra, od čega je ogroman dio namijenjen Zapadnom Balkanu. Komisija predviđa udvostručenje bespovratnih sredstava kroz Investicijski okvir za Zapadni Balkan i značajno povećanje finansijskih garancija za podršku javnim i privatnim ulaganjima u regionu kroz namjenski Garancijski instrument u okviru Investicijskog okvira za Zapadni Balkan.

Zelena tranzicija i digitalna transformacija će imati centralnu ulogu u ponovnom pokretanju i modernizaciji ekonomija Zapadnog Balkana. Investicije u čiste i digitalne tehnologije i kapacitete, zajedno s kružnom ekonomijom, pomoći će otvaranju radnih mjesta i rastu. Takođe se predviđa podrška za unapređenje konkurentnosti ekonomija Zapadnog Balkana, njihovo bolje povezivanje unutar regiona i sa Evropskom unijom, kao i pomoć u pripremi Zapadnog Balkana za digitalno doba. Snažan fokus se predviđa i za transportne i energetske veze, koje su ključne za ekonomski razvoj regiona, jednako kao i EU.

Sprovođenje temeljnih reformi

Oporavak od trenutne krize će biti uspješan samo ukoliko partneri nastave ispunjavati svoje reformske obaveze te ostvarivati opipljive rezultate u njihovoj provedbi. Navedeno je takođe ključno za ostvarivanje njihove evropske perspektive. Pored nastavka ekonomskih reformi, potreban je i snažniji fokus na vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i javne uprave.

Globalni odgovor EU na pandemiju koronavirusa slijedi pristup pod nazivom „Tim Evropa“, kao kombinacije resursa EU, njenih zemalja članica i finansijskih institucija, prvenstveno Evropske investicijske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. 

Izvor: europa.ba