Eresundski most, čudo arhitekture koje povezuje švedski grad Malme i Kopenhagen, kojim dnevno prođe 70 000 lјudi, jezivo je utihnuo. Danska je pod blokadom zbog epidemije SARS-CoV-2, a Danci su uveli strogu graničnu kontrolu. Na švedskoj strani, Eresund je i dalјe otvoren.

Kako piše britanski Gardijan, situacija u Švedskoj se čini nadrealnom. Napolju, parovi šetaju ruku pod ruku na proljećnom suncu, bašte kafića Malmea su pune. Na plaži i obližnjem parku u Sibbarpu, ovog vikenda bilo je izletnika i roštilјa, a susjedno igralište je bilo prepuno. Niko nije nosio masku.

Globalna pandemija zatvorila je evropske ekonomije i milione lјudi širom kontinenta u njihove domove. Ali u Švedskoj, škole, teretane i prodavnice (sa punim zalihama) ostaju otvoreni, kao i granice. Kafići i restorani i dalјe služe goste, a vozovi i autobusi i dalјe voze lјude širom zemlјe.

Mjere predostrožnosti koje su Šveđani usvojili, zabrana okupljanja preko 50 ljudi, stariji od 70 i oni koji su bolesni da izbjegavaju socijalni kontakt, raditi od kuće ukoliko je to moguće, te posluženje isključivo za stolom u kafićima i restoranima, čini se da su utišali bojazan javnosti od italijanskog i španskog scenarija.

Švedski premijer Stefan Lofven pozvao je građane da se ponašaju ’’kao odrasli’’ i da ne šire ’’paniku i glasine’’.

Panika je, međutim, upravo ono što mnogi u švedskoj naučnoj zajednici počinju da osećaju. Peticijom, koju je prošle nedjelјe potpisalo više od 2.000 ljekara, naučnika i profesora, uklјučujući predsedavajućeg Nobelove fondacije, prof. Karl-Henrika Heldina, poziva se Vlada da uvede strožije mjere zaštite.

’’Ne testiramo dovolјno, ne pratimo dovoljno, ne izolujemo dovolјno, pustili smo virus da slobodno cirkuliše. Vode nas u katastrofu’’, rekla je profesor Sesilija Soderberg-Naukler, istraživač virusne imunologije Instituta ’’Karolinska’’.

Jake riječi, ali stoicizam je način života u Švedskoj, kao što je i spokojnost u teškim situacijama. Trista godina duga istorija efikasne i transparentne javne uprave i visok nivo povjerenja u stručnjake i vlast, proizveli su javnost sklonu da vjeruje u ono što se saopšti, i da oni koji to govore imaju njihov najbolјi interes u vidu.

’’Vjerujem da ljekari koji rade s Vladom znaju šta rade, pa pretpostavlјam da smo spremni onoliko koliko možemo biti.  Ova „histerija “ koju mediji pokreću je daleko opasnija od samog virusa’’, rekao je Robert Anderson, pedesetogodišnji IT menadžer iz Štokholma. Sa tom tvrdnjom, slaže se i njegov sugrađanin, tridesetogodišnji Simon Štrand. ’’Nema razloga da verujemo da vlasti ne obraćaju pažnju’’, rekao je on.

Anders Tegnel, glavni švedski epidemiolog, koji predvodi borbu sa epidemijom, zagovara strategiju mitigacije - dozvoliti da se virus širi polako bez preopterećenja zdravstvenog sistema i bez upotrebe drakonskih mjera ograničenja.

’’Da, došlo je do povećanja (broja slučajeva), ali dosad ništa drastično. Naravno, idemo u fazu epidemije gdje ćemo vidjeti mnogo više slučajeva u narednih nekoliko sedmica, više lјudi na intenzivnoj njezi, ali to je kao i bilo kojoj drugoj državi - nigdje nisu uspjeli da znatno uspori širenje, rekao je Tegnel, odgovarajući na pitanje šta misli o rastućoj zabrinutosti i pozivu na uspostavu karantina u Štokholmu, s obzirom na nedavni skok u broju slučajeva novog virusa.

Susjedne države, Danska, Finska i Norveška, prihvatili su strategiju zatvaranja škola, radnih mjesta i granica prije nedelјu dana. ’’Problem sa tim pristupom je što iscrpljujete sistem’’, rekao je Tegnel. ’’Ne možete mjesecima da primjenjujete te mjere - to je nemoguće.’’

’’Vlada misli da to ne mogu zaustaviti, pa su odlučili da ostave lјude da umru’’, rekla je Soderberg-Naukler. ’’Ne žele da slušaju naučne podatke koji su im predstavlјeni. Slijepo vjeruju Agenciji za javno zdravlјe, ali podaci koje oni imaju su slabi - čak i sramotni.’’

’’Primjećujemo znakove većeg stepena udvostručavanja broja nego u Italiji. Štokholm će uskoro imati akutni nedostatak mjesta na intenzivnoj njezi, a oni ne razumiju da će do tada biti prekasno. Sve ovo je vrlo opasno’’, rekla je ona.

Tegnel i vlada su zacrtali kurs, te iako je teško sumnjati u njihovu iskrenost, nije lako uskladiti odgovor Švedske sa naporima ostatka Evrope. Orla Vigse, profesor za komunikaciju u kriznim situacijama na Univerzitetu u Geteborgu, sažela je tu dilemu: ’’Ljudi počinju da se pitaju da li su drugi glupi i paranoični, ili Švedska radi nešto pogrešno?’’

Frontal/D.M.