Розету, или окулус, са крстом, почетком фебруара открио је на Немањином граду у Подгорици игуман манастира Светог Симеона Мироточивог архимандрит Данило, објавио је Радио Светигора.

Како је објаснио мр Младен Загарчанин, један од најугледнијих црногорских археолога, овај важан археолошки налаз потиче с краја 12. или почетка 13. вијека.

„Ради се о ‚оку‛ цркве, вјероватно са западног прочеља, мада није искључено да се налазио и на неком другом мјесту у храму, клесаном у крупнозрном мермеру, који у себи носи стилизовану иконографију владарског достојанства, и у исти мах представља и владарски амблем, што је ктитор и хтио да унесе као дио препознатљивости и одвојености од осталих цркава“, навео је Загарчанин и додао да „сличних налаза на овим просторима немамо“.

Како је објаснио за Барски портал, крст је у новије вријеме узидан у геолошком слоју једне откинуте стијене и „само је архитекти задуженом за уређење простора поред ријеке био познат повод да се комад средњовјековне архитектонске пластике углави између слоја облутака таложених током миленијумских наноса“.

Загарчанин додаје да је храм на ком се налазио окулус највероватније разрушен током турских освајања Зете у 15. вијеку.

Археолог каже да крст плени интересовање не само због умјетничке уникатности, „већ и због историјске подлоге, која га повезује са најзначајнијим српским владарем наших простора, родоначелником лозе Немањића“.

Како Загарчанин објашњава, сличне стилизације крста налазе се на рељефима из 9. до 11. вијека на Превлаци светог Архангела Михаила код Тивта, на плутеју из 11. вијека који се чува у Поморском музеју у Котору.

Такође, готово идентичан крст може да се види у Дренову код Прилепа у данашњој Северној Македонији, а сличне стилизације могу да се виде и у манастиру Хиландар.

Међутим, оно што Загарчанин истиче је да на сјеверном порталу цркве Вазнесења Господњег у Дечанима постоји окулус ликовно истовјетан оном нађеном у Подгорици.

Наводи да розета истог стила постоји и на иконостасу цркве светог Димитрија у Пећкој патријаршији.

„Ако је судити по вјековној традицији по којој су данас остаци турских бедема у Подгорици саграђени на остацима утврђења из Немањиног доба, онда је вјероватно да је та црква била у самом граду, или у непосредној близини, гдје је окулус пронађен и уграђен као сполија негдје у старој вароши. У нама непознатом времену архитекта је овај украс пронашао и поново углавио у стијену желећи да на тај начин сачува од заборава сјећање на древну Диоклију или Зету Немањића, не поставивши овај елеменат правилно већ укошено, како би у вријеме комунизма на неки начин и прикрио очигледан крстолики мотив“, наводи Загарчанин.

Извор: Спутњик.рс