Важи за перјаницу "другосрбијанства" у Београду. Ухљебљен повремено ангажманима у Сарајеву. Изнио јуче свој став и о главном граду Српске.

Пише: Ненад Табаковић

У јучерашњем броју сарајевског ратнохушкачког и екстремно-десничарског магазина "Дани" (тренутно под контролом Хариса Силајџића - а до кад ће, не зна се), Горчин Стојановић (крајњи десно на насловној фотографији) често је користио глагол који у инфинитиву гласи "јебати". Општи је утисак да би лично-повратни облик са "себе или се", био далеко прикладнији.

Овај редитељ сасвим случајно није творац неке урбане варијанте серије "Село гори, а баба се чешља", обзиром да је његова животна философија најбоље сублимирана у овом фразему. Вјероватно зато што се у изреци помиње "село", а Горчин је заклети "урбаниста". У општини може изгањати потврду да су му још у вријеме Првог српског устанка преци, и са очеве и са мајчине стране, радили у Урбанистичком заводу Града Београда.

У Бања Луци није никад био, па не чуди што не зна да се тако не изговара. Та висока морална вертикала, никад ништа није ни чула, ни видјела у Бањој Луци, осим Ферхадије. Мало је рећи да то чуди, обзиром да му као редитељу мора бити познат и извјесни Петар Кочић. Но све се то разјашњава у његовој стручној опсервацији, гдје се још спомиње и мјесто ингеренција лидера Нове социјалистичке партије, Здравка Крсмановића.

Шта ћу ја у Фочи (али о њој причам)

Ма, немам ја никакав однос према Бања Луци. Знам само да је била једна фантастична џамија, Ферхадија, и да је сад више нема. Како да вам кажем? Као да ме неко учи цијели живот да постоји Ајфелов торањ, а онда га више нема.

Има неколико градова на свијету, који су мени важни. Ја, рецимо, нисам био у Њујорку откако су пали торњеви. А чак сам једно вријеме живио у Њујорку. И знам да ће ми тај сусрет бити не болан, нећу се распасти, али ће ми бити чудно.

У мојој свијести, ја сам из неког разлога Бања Луку везивао за Ферхадију. А Фочу за Алаџу. У Фочи такође никад нисам био, и такођер не намјеравам.

Шта ћу ја тамо?

Рент а Београђани: Срби за лајања

Стојановић је без сумње посјетио Сребреницу, како би другарима из Њујорка знао рећи да се тамо десио геноцид, те да је он стручно лице које се по том питању треба најозбиљније консултовати. Мада, то није до краја јасно, јер се у интервјуу није изјаснио о својим туристичким посјетама источном дијелу РС, осим да нема шта да тражи у Фочи.

Ово је типични примјер Београђанина који тврдоглаво настоји да тај град, барем кад је он у питању, врати у профитерство СФРЈ-квалитета. Јесте да немају појма о дешавањима преко Дрине, али их сарајевска махала (пази!) редовно ангажује да причају о крупним темама.

У Београду би тако напљувао читав народњачко-дизелашки естаблишмент (и то не једном), али зато, као неко ко се гади националиста (!), не само да нема проблем што даје интервју за екстремо десно гласило готово забавног малигнитета према сваком појму који у себи носи коријен "срб-", већ слатки Горчин за задату тему још каже:

"Дино Мерлин је једна од најаутентичнијих ствари која се икада појавила у Сарајеву. Има људи који то не воле, али то је чињеница, да је Дино Мерлин аутентичнији од Бијелог дугмента. Бијело дугме никада није било сарајевска група, а ви када чујете Дину Мерлина, ви сте чули у најбољем и најплеменитијем смислу те ријечи звук сарајевске махале.

Молим да ријеч махала буде схваћена, понављам, у најплеменитијем значењу те ријечи (пази!). Махала је аутентична ствар".

Милораде и Антоне: Ангажујте хитно Горчина!

Обзиром да је Српска, а посебно њена Влада, веома сензибилна када су у питању интереси, односно лик и дјело државне нам творевине познате и као ентитет, логично је да одмах ангажују Горчина Стојановића у Народном позоришту РС. Искуство нас учи да је то једини логичан слијед догађаја. Антон Касиповић, као ресорни министар, и Милорад Додик, као господар свих новчаних токова, присуствовали су премијери филма Турнеја, Горана Марковића.

Након пројекције у Бањој Луци, нису имали ни једну замјерку на филм, него су чак нахвалили ту сакату креатуру за коју су дали 700.000 КМ пореских обвезника. Министар Касиповић и даље брани поменути филм и редитеља Горана Марковића, који је и по Сарајеву и по Београду, раније давао идентичне изјаве као и Горчин Стојановић; а затим је од пара које је добио од Републике Српске, ангажовао све аутентичне представнике сарајевске махале, на челу са министром културе Кантона Сарајево, Емиром Хаџихафизбеговићем. Његова љубав према РС је вишеструко освједочена, али очигледно није гадљив на "геноцидне" паре проистекле из великосрпског споразума о специјалним и паралелним (злочиначким) везама.

Чак се причало и о томе да ће исти човјек, или бар под продуцентском етикетом Тике Станића, радити филм о геноциду у системима усташких логора смрт, под заједничким именитељем "Јасеновац". Можда га чак режира и Горчин Стојановић? Што да не? Он ће се након овог интервјуа поносно вратити у Београд, а очекујемо га ускоро да побере ловорике и у Бањој Луци. Све га препоручује за то, а посебно финална изјава (цитирамо):

Милорад Додик, ја само знам да је то онај што сједи повремено поред Тадића (Бориса, предсједника Србије /прим.прир.) на утакмицама српске фудбалске репрезентације. То је та фигура и даље од тога се нисам бавио.

Добро. И одсуство става је став. (питање)

Могу ли исто да кажем - јебе ми се за Милорада Додика.