Кажу да је Жељко Копања писао Додику, молећи га да се окане "мутних бизМисмена" из окружења и почне борбу против корупције.

Кажемо "кажу", пошто то писмо нико није видио, већ се оно само препричава. Питали смо и колеге по другим редакцијама, они такође немају ништа. Ваљда сутра треба да буде јагма за штампом, шта ли?

И сад ми чисто да јавимо да смо и ми чули да постоји неко "отворено писмо", које су опет могли видјети само одабрани.

Кажу како Копања на сва уста хвали Додика, али да му топло препоручује да се окане људи који се не допадају милом му Жељку. Нема шта друго бити него ово, пошто још нико није установио како је могуће од Јељцина направити Путина.

Копања је ове године добио 800.000 КМ од Додика само на основу "помоћи медијима". Жељку је Милорад дао кредит за нову штампарију, а ону стару Гласову, која је експресно приватизована, вјероватно ће рушити и правити стамбено-пословне објекте. У њима ће млади брачни парови којима је ИРБ одобрио кредит, куповати "мале собе три са три" за једно офрљих 3.500 КМ по квадратном метру. Ситница.

Кад се то све зна, никако није јасно шта има занимљиво у једном љубавном писму између блиских пословних сарадника? То је, као и ово све што смо досад набројали - њихова приватна ствар.

Ваљда то што га нико није видио.

Кажу и да је Копања писао како је Додик спасио српску националну самосвијест, којој је пријетило затирање. Ваљда то Копања најбоље зна, будући да је своје новине основао као ћириличне, а данас се штампају онако како је то ОХР и амерички амбасадор заповиједио.

Све у свему, чули смо и ми за писмо, а одавно се видјели нисмо.

НАШЛО СЕ ПИСМО

Редакција Фронтал.РС је успјела коначно доћи до "отвореног писма" и то из извора непосредно блиског Жељку Копањи. Доносимо га овдје у цјелости и без икаквих измјена:

Драги пријатељу, Добро знам да ниси националиста, да не дијелиш људе по томе што припадају једном, другом или трећем народу, или по томе што су припадници ове или оне вјероисповијести. Ко год је с тобом провео неко вријеме у друштву, зна да ниси човјек који мрзи.

Твој темперамент није повезан са злоћом. И кад кажеш ријеч одвише, то је зато што си у дјеловању, заправо, умјерен. Исто тако знам да веома емотивно доживљаваш кампању која се водила против тебе лично, против твоје породице, најбољих пријатеља и најближих сарадника. Све што си постигао покушали су поништити изазивањем нетрпељивости која иде до искључивости и мржње, пуно даље од политичке реторике и знатно испод људског достојанства.

Сви знамо да се мржњом нити може, нити исплати одговарати на мржњу, али тешка ријеч понекад је одговор човјека који мора носити терет онога којега претварају у кривца за све невоље. Није лако мирно, стрпљиво гледати како те сваког дана покушавају приказати као криминалца, слушати све оно што се припрема у чаршијској кухињи сарајевских медија. То, уосталом, није безазлено, јер се томе приклањају и неки међународни чиновници, који размишљају као да се прилике и протагонисти нису промијенили у задњих двадесет година. Кампања је срачуната на то да те претворе у персонификацију зла у Босни и Херцеговини, па чак и у кривца за негативне политичке и економске процесе у регији. Наравно, они који то раде покушавају да отклоне своју одговорност за све лоше што се догађа у Сарајеву и у цијелој Босни и Херцеговини.

Знамо и ти и ја да си упркос тој невиђеној кампањи успио оно што је било незамисливо прије пет година. Србима у Босни и Херцеговини успио си вратити грађанску и националну самосвијест, па је заустављена ерозија српског националниг идентитета, којем је пријетило постепено затирање. Али, кад си аргументовано бранио права и надлежности Републике Српске гарантована Уставом, безочно су те напали, па ти приписали оно што никад ниси био - националиста, радикални екстремиста. У ствари, и тада си био као и данас - Миле Додик који се отворено, храбро бори за свој политички став и за интересе српског народа којем припадаш, па те он зато на изборима демократски уздигао на функцију предсједника Републике Српске. Али, твој успјех је већи од једне изборне побједе, јер сви осјећамо колико смо, заправо, напредовали, неповољним приликама упркос. Важно је, а желим те и на то подсјетити, да и перући образ Србима, ништа нажао ниси учинио другим људима.

Република Српска је политички стабилизована и нико више не оспорава да се то уређење не може промијенити осим нашом вољом. Јавни ред, поштовање закона и економска ситуација бољи су него било гдје у Босни и Херцеговини. С такве позиције наша влада може равноправно преговарати са онима који нуде економску сарадњу, без уступка на рачун интереса становништва. Људи то виде. Због тога имаш толику подршку и повјерење народа и велику шансу да уђеш у српску и не само српску историју као велики политичар новог доба, али, са друге стране, можеш и да завршиш на њеним маргинама... налазиш се на раскршћу. Због тога ти, драги пријатељу, и пишем ово отворено писмо.

Вријеме је да се подвуче црта. Без обзира на твој лични однос према појединим људима који иде и до самилости, мораш из свог окружења макнути првенствено неке од новопечених бизнисмена, који злоупотребљавају и добро наплаћују чак и своју слику с тобом коју показују чешће од слике с фамилијом. Мораш се ријешити тих такозваних буџетских тајкуна који знају данима да сједе пред твојим кабинетом чекајући да их ослободиш свих њихових пословних проблема, али и да проблеме укључиш "на лични конто и то на ставку моралних и етичких расхода". Ти свакако, али и поштени и вриједни људи од посла, заслужују да овима о којима ти говорим затвориш врата.

Вријеме је да почнемо отворену борбу против корупције која нагриза наше друштво и која ће, сасвим сигурно, ако је одлучно не сасјечеш, уништити све оно позитивно што си урадио у посљедњих пет година. Има нас довољно да те апсолутно подржимо у таквом настојању.

Мораш се за добро свих нас ријешити професионалних доносилаца само добрих вијести који су те окружили и од којих не можеш да реално сагледаш стање у којем се тренутно налазе Република Српска и Босна и Херцеговина. Они те упорно гурају у сукобе с неистомишљеницима и с политичким представницима других народа. Вријеме је да се сабрано и смирено прво отвориш за разговоре са свим медијима у Босни и Херцеговини, па чак и с оним који су учествовали у твојој сатанизацији, па испољавали мржњу према Милораду Додику и свему ономе што он представља, додворавајући се одређеним политичким опцијама и појединим међународним дипломатама. Њима није било стало до просперитета Босне и Херцеговине, чему успјех и напредак Републике Српске заиста није сметња. Схватљив ми је бол који преживљава човјек који трпи бесмислене нападе, али вјеруј ми није мања опасност ни од заглушујућих аплауза лицемјера и србољубаца.

Дијалог у који мораш ући показаће да је твоја позиција јака, да се заснива на принципијелним стајалиштима и аргументима. Оне који су ти несклони то погађа горе него ако их игноришеш или вријеђаш. Боје се свега што си постигао. Па нека та твоја и наша достигнућа онда раде за тебе и за нас. Отвореност је најувјерљивији знак политичке супериорности. С обзиром на ситуацију, знам да то себи можеш да приуштиш.

Знам да си вриједан повјерења које ти је дато на изборима. А знам и то да је послије побједе тешко побиједити себе, али баш је то оно што одликује велике људе. Ја мислим да си ти сигурно међу таквима и то зато што те познајем, а не зато што бих морао показивати да у тебе вјерујем и кад ти не би вјеровао. Због будућности Републике Српске, због будућности свих нас који живимо у Босни и Херцеговини очекујем да донесеш исправну одлуку, па да дамо шансе животу, демократији и просперитету, умјесто ширењу мржње и сукобима који воде једино назадовању. Спремни смо за сљедећу утакмицу у којој ћеш предводити у миротворном нападу, а не у дефанзиви. С обзиром на твоје квалитете мислим да можеш бити наш високи центар!

Ми смо на овој позицији у средишту и чворишту региона у прилици да покрећемо позитивне процесе, што се види и по томе што су се неки од највећих успјеха у приближавању и помирењу Срба, Хрвата и Бошњака догодили управо на територији Републике Српске. Приликом недавне посјете хрватског предсједника Иве Јосиповића, висока делегација функционера Републике Српске, Босне и Херцеговине и Хрватске, те представници свих вјерских заједница, обишла је мјеста страдања у посљедњем рату, гдје су жртве били људи сва три народа и вјероисповијести. Они који су учествовали у том подухвату наде, знају да си предњачио рекавши да си спреман са сваким отићи на свако мјесто гдје су пале жртве. Био сам, најискреније ти говорим, поносан као ријетко кад. Ми то знамо, знају наши пријатељи, па и твоји непријатељи, који то ипак не могу сакрити, јер се све одиграло на отвореној позорници, па се тачно видјело ко је какав, ко се како држи, је ли политикант, или наступа сигуран у своју ролу и одговорност пред народом, меморијом и историјом. Још једном ћу рећи да сам тад био на тебе јако поносан јер је то дио и моје животне приче и по том примјеру знам колико можеш постићи кад ситуација омогућује да искажеш сва најбоља својства.

Ако се доведеш у позицију да те слушају иако те не воле, мораће чути твоје аргументе, а затим, неће имати политичку снагу да се одупру твојим иницијативама. Ако буду принуђени да без негативних емоција процјењују твоја достигнућа, видјеће стварне успјехе твоје владе у подручју економског развоја и остваривања економског суверенитета. Оно што је у томе постигнуто у Републици Српској, требала би бити мјера и за државу Босну и Херцеговину. Да би се развијала, она не може бити колонијална, мјесто гдје се праве корупцијски дилови без премца у регији. Није случајно што све више бизнисмена долази из Хрватске и Србије, па као и значајне енглеске, руске и кинеске корпорације успостављају пословања у Бањалуци. Ту виде повољну прилику, подстицајну пореску и владину економску политику, могућност легалног дјеловања, развојни потенцијал нарочито у енергетском сектору. То су твоји успјеси о којима се по свијету мање чује, јер се по свуда шири прича како се овдје зауставља напредак државе према Европској унији. Истина можда корача полагано, спорије него што и ти и ја желимо, али ни живот ни рад немају смисла ако у истину не вјерујемо.

Како је могуће да политичари и чиновници у политичким институцијама виде ствари другачије него пословни људи, који од њих сигурно нису ни глупљи ни неспособнији? Рекао бих да то има везе с медијском сликом која се ствара, а без обзира на то што ти то ниси изазвао својим поступцима. Ако си понекад и придонио неопрезним ријечима, знам да мораш све учинити да се та слика промијени. Ја зато од тебе захтијевам офанзиву симпатичности, јер желим да свима покажеш лице које ми, у твом кругу најстаријих пријатеља, оних који су с тобом подијелили и неке најтеже тренутке у животу, добро познајемо.

Покажи им правог Милу Додика. Човјека којега толико цијене у властитом селу који живи као најобичнији човјек и комшија; у Бањалуци, коју је од југословенске провинције претворио у уређен, озбиљан град са градским изгледом и функцијама; у Републици Српској гдје си добио изборе јер су ти глас дали људи који тачно знају гдје смо били кад си дошао и докле смо дошли и колико бисмо још далеко могли стићи с тобом и твојом владом. Такав човјек треба самопоуздано наступати по цијелој Босни и Херцеговини гдје га, уосталом, многи виде као позитиван лик, политичку фигуру која гарантује уређење државе на основама равноправности. И као човјек који није националист, него се, штавише, националистима увијек супротстављао. Значи, не као онога који представља проблем, него, напротив, једног од оних који могу донијети рјешење проблема.

Није лако изборити респект пријатеља, што си остварио, али још је пуно теже непријатеља претворити у обичног супарника, а мржњу макар у свађу, а онда у полемику и напокон у преговоре, али управо је то оно што се од тебе тражи. Знам да си природно марљив, те да нећеш само сједити на ловорикама садашње побједе, јер би ти то било досадно, а ласкаво дивљење због оног што си већ остварио, сигуран сам, вријеђало би твоју интелигенцију, па очекујем да се прихватиш и овог најтежег босанског задатка исправљања босанске криве Дрине. Ако ико може нешто ту постићи, ја мислим да си то ти. Дакле, напријед, назад немамо гдје, а овдје гдје јесмо не може задовољити стварно амбициозне људе попут тебе. Имаћеш сву нашу помоћ, а као новинари, можемо највише за тебе и твоју владу учинити тако да вас беспоштедно критикујемо. По томе јесу ли на тако нешто спремни можеш, уосталом, разликовати праве од лажних пријатеља.

Сјети се, знам да су ти то драге успомене, села и имања. И кад роди жито, мора се отријебити кукољ. Сјети се и да се штеди кад се има. Тако је и са угледом. Имаш га, није лако стечен, па немој дозволити да га расипа како коме падне на ум па био он начелник, посланик, министар. Квазиинтелектуалци пресвучени у месије који знају и божје и свјетске тајне.

Подвуци, Милораде, црту. Подвуци је сад у добру. Наоружај се повјерењем и подршком свих оних који су гласали за тебе и придружи им оне који у теби виде и наду и спас. Голем је терет, јасно ми је, ал' ја, једноставно, знам да можеш. Отвори врата људима који воле Републику Српску колико и ти. Они којима то није живот неће више "становати" пред твојим кабинетом. Ја сам своје рекао и, вјеруј ми, лакше ми је. Знам да је терет на теби, знам да онај који предводи први долази на раскршће, али сам оптимистичан јер си, мимо многих, знао куда и деведесетих и ко зна колико пута. Сретно теби и нама.